BEOGRAD, Zbog izrazite suše, koja se ne pamti decenijama, Elektroprivreda Srbije mora svakodnevno da uveze od 17 do 18 miliona kilovat-sati.
Nizak vodostaj u rijekama gotovo je prepolovio proizvodnju struje u hidroelektranama, pa se akumulaciona jezera koriste vrlo pažljivo, a gasne elektrane počinju da prave kilovate. Sve ovo, na kraju godine, donijeće značajno manji prihod u poslovanju EPS, zbog razlike u cijeni po kojoj se struja kupuje u inostranstvu, pa prodaje potrošačima u Srbiji.
Nizak vodostaj zadaje teškoće brodovima, što otežava snabdijevanje rudom i naftom. Dunav je opao za dva metra u odnosu na lani, dok je Sava „niža“ za čak četiri metra. Prema podacima elektroprivrede, termoelektrane EPS proizvedu više od 96 miliona kilovat-sati svakog dana, a protočne hidroelektrane od 10 do 11 miliona. Zato hidroelektrane u Srbiji svakog dana proizvedu oko 15 miliona kilovat-sati manje nego što je planirano.
– Kopovi i termoelektrane rade punom parom, pa uz racionalno korišćenje akumulacionih jezera i uvozom struje održavamo stabilnu elektroenergetsku situaciju – kažu u EPS. – Suše traju već sedam mjeseci, a ovako intenzivne ne pamte se već 85 godina. Zato je uvoz dostigao 15 odsto potrošnje. A dnevna potrošnja u Srbiji, trenutno, kreće se od 120 do 123 miliona kilovat-sati.
EPS će se, tako, suočiti sa značajnim smanjenjem prihoda. Brojke pokazuju da je krajem prošle nedjelje, poređenja radi, jedan kilovat koštao najmanje devet evrocenti, a zbog pada vrijednosti dinara, kilovat u Srbiji prodaje se domaćinstvima za 5,5 evrocenti. Cijena struje na stranim tržištima, odakle je nabavlja EPS, stalno se mijenja, a konačna računica o gubicima zbog suše biće poznata tek na kraju godine.
– Električna energija na tržištu kupuje se na visokom naponu – objašnjava Nenad Savić, iz „EFT grupacije“. – Tu nastaje čitav set troškova, od trenutka kada se ovakva struja kupi, dok ona ne dođe do utičnice.
Kako kažu u EPS, trenutna potrošnja struje u Srbiji veća je za oko 10 miliona kilovat-sati nego što se očekivalo. A to je, ističu, posljedica niske cijene struje, zbog koje se sve veći broj građana na nju i – grije.
Bugarska osvijetlila region
Prema podacima elektroenergetskih kompanija iz regiona, svakog sata u regionu nedostaje i do 3.550 megavata snage. Tako Crna Gora, Albanija, Grčka, Makedonija, Hrvatska i Slovenija svakog sata uvoze između 200 i 800 megavata električne energije.
Razlika u cijeni električne energije između njemačkog i mađarskog tržišta dostiže i 15 evra po megavat-satu. Jedini izvoznik struje u regionu je Bugarska, navodi se, i dodaje da su od kraja oktobra obje jedinice Nuklearne elektrane „Kozloduj“ u pogonu, zahvaljujući čemu Bugarska svakog sata izvozi oko 1.200 megavata. To je blizu maksimumu izlaznih prenosnih kapaciteta Bugarske, koji iznose 1.230 megavata na sat.
Na minimumu
Za četiri i po decenije, protočna hidroelektrana „Bajina Bašta“ proizvela je 66,7 milijardi kilovat-časova, a reverzibilna za 29 godina 18,3 milijardi kilovat-časova električne energije – saopšteno je povodom 27. novembra, Dana HE „Bajina Bašta“. Za razliku od lani, kada je Drina naprosto divljala, sa dotokom od 4.000 kubika u sekundi, ova godina je izuzetno sušna, što se nepovoljno odražava i na proizvodnju struje. Prema riječima generalnog direktora „Drinsko-limskih HE“ Miodraga Čitakovića, dotok na protočnoj HE u Perućcu je na minimumu od 50 kubika. – HE „Bajina Bašta“ i HE „Zvornik“ proizvode trećinu od planiranih količina struje, a nešto povoljnija je hidrološka situacija u „Limskim HE“. Akumulacija u RHE je do pola napunjena – ističe Čitaković. Novosti