SARAJEVO, Dio radnika u Federaciji BiH koji dobiju posao zahvaljujući sufinansiranju firmi bude vraćen na biro nakon isteka godine dana, koliko traju programi zapošljavanja i obaveza poslodavaca da ih zadrže.
Tako, u zavisnosti od kantona, između deset i 50 odsto tih radnika po završetku programa koje realizuju službe za zapošljavanje ponovo ostane bez posla.
U Udruženju nezaposlenih u BiH ističu da su programi zapošljavanja osoba sa biroa neefikasni, dok su u službama za zapošljavanje zadovoljni procentom onih koji ostanu na poslu nakon obaveznih 12 mjeseci, ali i činjenicom da radnici nađu posao makar i na godinu.
“Sigurno se 80 odsto poslodavaca prijavi na programe jer im treba radnik, a usput uzmu za to novac da bi kasnije tog radnika otpustili i primili novog kroz novi program zapošljavanja i opet uzeli novac. Te programe zapošljavanja institucije provode samo da bi se reklo da se nešto radi”, kaže koordinator Udruženja nezaposlenih u BiH Mehmed Hasanović.
Smatra da treba obavezati firmu da zadrži uposlenog nakon isteka programa, jer “nema efekta skinuti osobu sa biroa na godinu dana”.
U Službi za zapošljavanje Unsko-sanskog kantona tvrde da programi sufinansiranja zapošljavanja daju dobre rezultate iako se polovina radnika vrati na biroe. Smatraju da je uzrok tome recesija.
“Godina dana je obavezna da radnici ostanu na poslu, a onda je do poslodavca, ali i do kandidata da se nametne. Poslodavce je nemoguće prisiliti da ostave radnike nakon te godine. Tržište diktira potrebe”, ističe zamjenik direktora Službe za zapošljavanje Srednjobosanskog kantona Ejub Mujić.
Direktor Službe za zapošljavanje Posavskog kantona Stipo Ivanković rekao je da mu nije jasno zašto 30 odsto zaposlenih kroz programe zapošljavanja u ovom kantonu bude vraćeno na biro s obzirom na to da poslodavac dobije 3.000 KM po radniku za godinu dana, a samo za doprinose mu treba oko 3.600 KM godišnje.
“Vjerovatno je u pitanju kriza. Kod nas za programe zapošljavanja većinom apliciraju poslodavci kojima treba radnika i oni iole ozbiljni neće aplicirati, jer 3.000 KM nije puno”, tvrdi Ivanković.
U nadležnoj službi Kantona Sarajevo napominju da više od 50 odsto radnika, mahom pripravnika, ostaje u radnom odnosu, te da neki od zaposlenih kroz programe steknu uslove za penziju za tu godinu dana.
“Nekada radnici ne zadovolje ili se promijeni obim posla pa ne ostanu na poslu”, kažu u nadležnoj službi Hercegovačko-neretvanskog kantona.
Direktorica Službe za zapošljavanje Bosansko-podrinjskog kantona Nafija Hodo ističe da su više nego zadovoljni, jer 80 do 90 odsto uposlenih ostane na poslu po isteku programa zapošljavanja.
“Kod nas se prijavljuju stabilne firme. U prošloj godini uspjeli smo smanjiti stopu nezaposlenih za 3,5 odsto. Programima zapošljavanja podržavamo proizvodnju, ne trgovinu i usluge”, kaže Hodo.
Ministar rada i socijalne politike FBiH Perica Jelečević smatra da je moguće da radnici u dogovoru sa poslodavcem budu vraćeni na biroe po isteku programa zapošljavanja, te da treba postaviti pitanje odgovornosti onih koji daju novac za sufinansiranje. Nezavisne novine
Polovina radnika opet završi na birou
