BERLIN, Ukoliko padne evro, Njemačka će izgubiti oko 2.000 milijardi evra, odnosno svaki Njemac izgubiće pola svoje finansijske imovine.
Na veliku štetu za Njemačku u slučaju raspada evrozone upozorio je Markus Kral, finansijski stručnjak specijalizovan za rizični menadžment i jedan od pokretača inicijative da Evropska unija dobije sopstvenu agenciju za kreditni rejting, u autorskom članku u njemačkom nedeljniku Focus.
Kral upozorava da se njemačka politička i privredna elita “kockaju” s novcem svojih građana ponašajući se kao špekulativni hedž fondovi.
Američki hedž fondovi doveli su do posljednje globalne finansijske krize 2008. godine, a oni funkcionišu tako što se klade na finansijskim tržištima.
Ako pogode ishod, hedž fondovi zarađuju veliki novac. Ako promaše, nastaje ogroman gubitak i šteta.
Hedž fondovi rade s jako malo sopstvenog kapitala, a većinu sredstava koje ulažu posuđuju ili dobijaju kroz raznorazne finansijske derivate.
U suštini, može se reći da većinom ulažu novac koji tek trebaju da zarade. Cilj je s minimalnim ulaganjem kapitala ostvariti što je veću moguću dobit. A to nije ništa drugo nego najobičnije kockanje.
Nekoliko godina prije izbijanja finansijske krize 2008. jedan finansijski stručnjak je hrabro izjavio: “Kladim se, i vaša banka je hedž fond!”
Tada su banke s gnušanjem odbile tu tvrdnju, pozivajući se da su one ozbiljne institucije koje pametno ulažu novac.
Stvarnost ih je ubrzo demantovala kada je propast banke Lehman Brothers izazvala globalnu finansijsku krizu i otkrila do tada nepoznate razmjere bankarskog kockanja s novcem štediša, ali i finansijskih derivata koji su u suštini virtualni novac.
Danas je vrijeme da ponovno potegnemo to pitanje. Samo je adresa sada drukčija. Tvrdnja glasi: Kladim se, i vaša je država hedž fond! I to se odnosi najviše na – Njemačku.
Ova zemlja se odvažila na kockanje koje ima toliki potencijal da sprži više od polovine neto imovine Njemaca – upozorava finansijski analitičar Markus Kral.
Njemačka se danas predstavlja kao solidarna država koja pomaže onima koji su u krizi, njemačka privreda cvate, vlada u Berlinu iz mjeseca u mjesec bilježi sve veći višak u državnoj kasi.
Nisu li upravo zbog ovoga svi ljubomorni na Njemačku koja se gleda kao sidro stabilnosti i spasitelj Evrope?
“Upravo u navedenom i leži problem. Naši donosioci političkih i ekonomskih odluka toliko su opijeni ovim površnim uspjesima da uopšte ne vide koji rizici iza ovoga stoje i koji je razarajući potencijal ostavila desetogodišnja finansijska kriza. Ti se rizici kristalizuju u jednoj jedinoj opkladi – uvjerenju da će evro opstati”, piše Kral.
Kao što se hedž fond Džordža Sorosa 80-ih godina prošlog vijeka kladio na slom funte, danas se Njemačka kladi da evro neće propasti.
“Međutim postoji razlika: Soros je pogodio i zaradio milijarde jer se oslanjao na čistu ekonomsku analizu. Njemačka će svoju opkladu s velikom vjerovatnošću izgubiti jer je utemeljena na manjkavoj analizi. Analiza se oslanja na političke želje, a ne na ekonomsku stvarnost”, upozorava Markus Kral.
Dužnička kriza može se pokušati pobijediti samo na dva načina: kroz pomoć bogatijih zemalja prezaduženima ili kroz podsticanje inflacije što čini Evropska centralna banka kroz otkup državnih obveznica, kako bi se dugovi istopili.
Ni jedna ni druga metoda do sada u Evropi nisu donijele rezultate, a Njemačka bi na kraju padom evra mogla da izgubi sve što je do sada uložila u njegov spas.
“Sve je to opklada koja se po svemu sudeći neće ostvariti. Gubitak bi na kraju mogao da premaši 2.000 milijardi evra, odnosno 25.000 evra neto finansijske imovine po svakom stanovniku Njemačke – od bebe do starca. Ova opklada nosi previše rizika, a to se u praksi naziva hedž fond“, zaključuje ekonomista Markus Kral.
Evro je na rubu propasti jer on kao valuta može funkcionisati samo ako se sve članice evrozone drže pravila propisanih Ugovorom iz Mastrihta (javni dug 60 odsto BDP-a, godišnji deficit 3 odsto BDP-a), a toga se ne drži čak ni Francuska, druga najmoćnija sila evrozone, upozorava Kral.
Pravila se pridržavaju samo Njemačka, Austrija, Holandija, Luksemburg.
To dovodi do gomilanja dugova koji će postati neodrživi, a države ne sprovode strukturne reforme, osim Španije, smatra Kral. Sve te države uvjerene su u jedno – na kraju će sve to platiti Nijemci. Večernji list