BRISEL, Lideri EU sastaće se u srijedu u Briselu, po drugi put u roku od tri dana, da nastave da vade kestenje iz vatre.
Na stolu su tri ključna instrumenta za pretpostavljeni izlazak iz krize: dogovor o otpisu polovine grčkog duga, dokapitalizacija banaka i povećanje fonda stabilnosti.
Oko prve dvije teme stvari manje-više napreduju dobro. Grčka je trenutno dužna 350 milijardi evra, što predstavlja 162 odsto BDP ove zemlje, a stučnjaci MMF su procijenili da bi, ako se nastavi ovim tempom, zaduženje moglo da se popne na katastrofalnih 186 procenata do 2013. Svima je jasno da nešto pod hitno mora da se preduzme.
Blizu dogovora je i stavka o dokapitalizaciji banaka, odnosno o državnom pokrivanju minusa koji će se pojaviti kada se otpiše dio duga. Ostaje da se utvrdi da li će ovaj paket iznositi 100 ili 108 milijardi evra.
Preostaje treći, i najkomplikovaniji dosije, o povećanju fonda stabilnosti, koji trenutno iznosi 440 milijardi i ni izbliza ne pokriva pretpostavljene potrebe prezaduženih članica EU. Predviđeno je da se u prvom trenutku fond ojača do jednog biliona evra, a u dogledno vrijeme i do cijela dva. Tu se pogledi Berlina i Pariza razlikuju.
Dodatni problem predstavljaju nova pravila igre koje je u Njemačkoj nedavno utvrdio Ustavni sud. Naime, Merkelova više nema odriješene ruke, i za svako dalje otvaranje kase moraće prethodno da dobije zeleno svjetlo od parlamenta. Zasjedanje Bundestaga zakazano je neposredno pred početak samita. Većina je na klimavim nogama, a rezultat glasanja neizvjestan.
Angela Merkel je poručila da će se, prilikom pružanja pomoći zemljama u krizi, znati red: prvo banke, zatim države, pa tek onda fond. Nikola Sarkozi je, sa svoje strane, naglasio da, u svakom slučaju, sve odluke o mjerama za izlazak iz krize treba donijeti istovremeno. Francuski predsjednik se, takođe, nije složio s procjenama novinara da dosadašnji pompezno najavljeni dogovori nisu nešta promijenili, s obzirom na to da kriza napreduje. Sarkozi je istakao da su iz krize izvučeni Irska, Portugal, Španija.
I dok se lideri EU svim silama upinju da spasu Grčku, na horizontu se pojavio novi problem. Saznalo se da francusko-njemačka opomena Berluskoniju u nedjelju nije bila ni izbliza tako bezazlena. Eksperti EU, naime, ovih dana užurbano, u punoj diskreciji, rade da na primjeru Rima već primjene nova pravila iz fonda stabilnosti koja će biti promovisana.
Italija je dužna 1.900 milijardi, a Brisel ne može da dozvoli da posrne treća snaga evrozone. Evropski partneri gube strpljenje s Berluskonijem, a razlog za nervozu su signali da bi tržište hartija od vrijednosti uskoro moglo loše da reaguje.
Italiju u Briselu vide kao “posljednju odbranu” od domino-efekta. Strahuje se, naime, da bi, zbog velikog upliva italijanskih banaka u grčki dug, mogle da stradaju cjelokupne italijanske finansije, a onda,lančanom reakcijom, i francuska ekonomija zbog velike prisutnosti njenih banaka u Italiji.
Dodatni znak za zabrinutost su procjene da je francuska privreda od oktobra ušla u recesiju, od 0,5 do 0,6 odsto. Zvanični Pariz zato razmišlja o drugom planu štednje od 10 milijardi evra. Sarkozi je predvidio da se obrati javnosti u četvrtak uveče.
Slijedi
G 20 Evropljani očigledno više ne mogu sami, pa se prave odluke za mogući spas evra očekuju tek 3. i 4. novembra u Kanu, na samitu G 20. Sarkozi je već poručio da ovaj treba da bude prekretnica u regulisanju mondijalizacije, istakavši da jednom mora da se stavi tačka na prezaduženost i finansijski sistem koji do sada nikome nije polagao račune. Novosti