BEOGRAD, Novim zakonima, koji će se uskoro naći u skupštinskoj proceduri, predviđeno je da u slučaju problema bilo koje banke država obezbijedi isplatu svih štednih uloga do 50.000 evra u roku od tri dana.
Ovo je u petak rekao Vladan Manić, savjetnik ministarke finansija, i istakao da će tako Srbija biti korak ispred Evropske unije, u kojoj je isplata štednih uloga u slučaju likvidacije ili stečaja neke banke garantovana u roku od 30 dana.
– Svako ko je položio depozit može da se osjeća apsolutno sigurnim – naglasio je Manić. – Država će ubuduće podjednako garantovati za sve depozite građana u visini do 50.000 evra, bez obzira na to da li neka banka ode u stečaj ili likvidaciju. Do sad su se te dvije mogućnosti različito tretirale.
Srbija neće, kako je rekao Manić, ispratiti evropski trend i povećati nivo garantovane štednje sa 50.000 na 100.000 evra, ali zato će garantovati za depozite građana bez obzira na to u koju su ih banku položili.
Ministarstvo finansija će prvi put uvesti model po kom neće sve banke plaćati iste premije rizika na depozite građana, već će se one obračunavati na bazi rizika banke. Agencija za osiguranje depozita pratiće nivo rizika kom se banka izlaže novim štednim proizvodima s ciljem da se zaštite klijenti.
– Neka banka može klijentima, na primjer, da ponudi i kamate od 30 ili 40 odsto, ali u tom slučaju država neće garantovati za takve uloge. Pri tom će svaki građanin biti obavešten da li je njegov depozit osiguran ili nije.
Štednja kao u Africi
Trenutno je nivo štednje u Srbiji veoma nizak, manji nego u afričkim zemljama. – Udio nacionalne štednje u BDP je oko 11 odsto, dok je svjetski prosjek oko 23 odsto – rekao je Veselin Pješčić, generalni direktor NBS za poslovne monetarnog sistema i politike. – Nivo štednje u Srbiji niži je nego u bilo kom regionu u svijetu. U centralnoj i istočnoj Evropi taj nivo je 17 odsto BDP, veći nivo imaju čak i afričke zemlje, dok je nivo štednje u evroazijskim zemljama u razvoju čak 44 procenata BDP. Novosti