BEOGRAD, Gledajući ekonomsku poziciju žena Srbija previše kaska za Zapadom. Nivo zaposlenosti žena u EU iznosi 62,5 odsto, a u Srbiji 44 odsto.
I procenat preduzetnica u EU je veći – 33 odsto, dok je u Srbiji 23,3 odsto samozaposlenih žena. Ipak, problem u platama je isti bez obzira na granice. U EU žene zarađuju 17,8 odsto manje, a u Srbiji 16 odsto.
„Tanji“ smo i u načinu vođenja politike, pa u poređenju sa 25 odsto žena u parlamentima članica EU, u Srbiji ima 12,5 odsto nacionalnih poslanica. S druge strane, debelo prednjačimo po broju žena koje se „nešto pitaju“, pa je tako u EU svega tri odsto žena na vodećim pozicijama u privredi, a u Srbiji čak 14,3 odsto.
Situacija u Srbiji se znatno popravila u proteklih nekoliko godina. Činjenica je da već nekoliko puta zaredom našim parlamentom predsjedava žena, na čelu Ministarstva pravde je takođe žena, iako je ranije to bilo gotovo nezamislivo. I na mjestu državnog sekretara u Ministarstvu odbrane imamo ženu, a imali smo i ministarku finansija. U Srbiji ima mnogo žena na rukovodećim mjestima u privredi koja su do juče bila rezervisana samo za muškarce. Rade u mnogim velikim kompanijama i bankama”; ocjenjuje Snežana Lakićević-Stojačić, državni sekretar Ministarstva za rad i socijalnu politiku i predsjednica Savjeta za rodnu ravnopravnost.
“Porodično nasilje je i dalje u porastu. Samo za prvih šest mjeseci ove godine ubijeno je 28 žena, što je više nego za cijelu prošlu godinu. Suočavamo se i sa problemom objektivne nezaposlenosti, gdje je učešće žena veće. Tu je i problem žena koje su u četrdesetim i pedesetim godinama života, a kriza i loša privatizacija su ih ostavile bez posla i nade da će ih neko radno angažovati. A ekonomsko osnaživanje je preduslov za ravnopravnost”, navodi Snežana Lakićević-Stojačić.
Ipak, između političara i „običnog naroda“ nema konsenzusa u načinima na koji se ona može postići. U istraživanju Instituta za društvene nauke piše da oko 21 odsto žena i 16 odsto muškaraca misli da „žene treba same da se izbore za ravnopravnost“, dok čak 18 odsto muškaraca i osam odsto žena smatra da ništa ne treba raditi, jer je jednakost muškaraca i žena već na zadovoljavajućem nivou. A kvote u politici i ekonomiji prihvata tek jedna petina ispitanika oba pola.
“Što se tiče zakonske regulative, naša zemlja je mnogo uradila u posljednjim godinama. Promijenjen je Porodični zakon, donijet je Zakon o ravnopravnosti polova, promijenjen je i Izborni zakon, pa je danas fiksiran broj žena u parlamentu, donijeta je Strategija za sprečavanje nasilja u porodici, a u avgustu bi pred Vladom trebalo da se nađe i Protokol o njenom sprovođenju na kojem su zajednički radili stručnjaci iz ministarstva unutrašnjih poslova, zdravlja i socijalne politike”, dodaje Snežana Lakićević-Stojačić.
I mada se polovina ispitanika izjasnila da podržava političke mjere za poboljšanje rodne ravnopravnosti, odlučni su i u tezi da u oblastima rada i ekonomije preferiraju direktne korake za veću jednakost. Prioriteti su slični i muškarcima i ženama, pa se oba pola zalažu za bolji pristup socijalnim službama koje brinu o djeci i starima, smanjenje nezaposlenosti žena, podsticanje samozapošljavanja žena, fleksibilno radno vrijeme… A sve su brojniji i glasovi onih koji traže kažnjavanje firmi odgovornih za platnu diskriminaciju. Po svemu sudeći, novac ipak najbrže briše razlike.
Istraživanje pokazuje da se i dalje više očekuje od djevojčica da budu poslušne, pristojne, da izražavaju osjećanja, obavljaju kućne poslove i vode brigu o drugima. Jedina rodno specifična vrijednost za dječake je – sport. Možda zato i ne čudi što – čak i kada im se dešava neka diskriminacija – građanke ne misle da su ugrožene. Većina, navodi se u istom istraživanju, tvrdi da nije imala iskustvo rodno zasnovane diskriminacije, ali se sa ovom pojavom na poslu, po sopstvenom priznanju, susrelo 23 odsto žena. A svaka 12. u odnosima sa prijateljima i susjedima. Novosti