Zašto privrednici u BiH ne žele pričati o korupciji?

BANJALUKA – Javna je tajna da se korupcija odomaćila u svim segmentima privrede u BIH. Iako je to svima jasno, o tom problemu privrednici pričaju, ali samo u neformalnim razgovorima i u povjerenju, iz straha od odmazde inspekcijskih organa, ali i eventualne krivične odgovornosti kao saučesnici u koruptivnim radnjama.

Da to nisu samo puke priče, potvrđuju i dostupna istraživanja. Jedan od primjera je Analiza i preporuke za prevenciju korupcije koja je povezana sa privatnim sektorom u BiH iz 2020. godine, koja je urađena kroz projekat Institucionalna podrška antikorupciji IPAK.

Mali broj preduzeća želi učestvovati u istraživanjima

Uz porazne podatke koji su objavljeni, u tom dokumentu je navedeno da je anketa poslana na email adrese 584 preduzeća od čega je njih 286 potvrdilo da je preuzelo navedeni email, a svega 27 firmi je popunilo anketu. Ciljna grupa bila su preduzeća svih veličina iz oba entiteta.

„Stopa odgovora ispitanika od oko 10 odsto je dosta niska i ona implicitno ukazuje da je pitanje korupcije tema koju poslovna zajednica u Bosni i Hercegovini generalno zaobilazi. I pored toga što je apsolutnoj većini privatnih preduzeća jasno koja je šteta od korupcije, većina njih nije spremna da se aktivno uključi u borbu protiv nje, prvenstveno zbog straha od mogućih negativnih posljedica po njih i njihovo poslovanje“, navedeno je u analizi uz napomenu da skromni odaziv poslovnih subjekata jasno pokazuje da je potrebna akcija i ostalih faktora, kako bi se privatnici aktivnije uključili u taj proces.

Naveli su da je to posebno važno ako se uzme u obzir činjenica da je u odgovorima 27 preduzeća koja su popunila anketu, vidljivo da je davanje mita široko rasprostranjena činjenica.

Strah ih je da će im inspektori „pokucati na vrata“

Još jedan primjer je pokazao da se situacija po tom pitanju nije poboljšala ni dvije godine kasnije.

Radi se o istraživanju javnog mnjenja u sklopu projekta smanjenje korupcije u radu inspektora UIO BIH koje je sprovedeno među članicama Unije poslodavaca RS u 2022. godini. Unija broji 630 članova, a u istraživanju je učestvovalo 114 preduzeća. Istraživanje je pokazalo da se 44 odsto kompanija susrelo sa slučajevima korupcije pri kontroli rada od strane inspektora UIO, dok je 67 odsto ispitanih kompanija platilo inspektoru ili su im dali poklon.

Sami anketari su prilikom prezentacije rezultata priznali da je jako nizak kontaktiranih preduzeća pristao da učestvuje.

 U izvještaju je navedeno da je postotak odgovora kod web ankete minimalan (2,8%).

„Ispitanici su bili u mogućnosti da pogledaju cijelu anketu prije nego na nju odgovore. Vjerujemo da je tema ankete bila ta koja je uticala na ovako nizak nivo odgovora, iako smo isključili opciju prikupljanja

mail adresa kako bi anketa u potpunosti bila anonimna. Jedina informacija koja se prikupljala o preduzećima je bila mjesto gdje posluje preduzeće i funkcija ispitanika koji odgovara na anketu“, navedeno je u izvještaju.

Kod telefonskog istraživanja postotak odgovora ispitanika je bio veći nego kod istraživanja putem online ankete i iznosio je 22 odsto.

U izvještaju je navedeno da su razlozi odbijanja učestvovanja u anketi, između ostalog, generalno nepovjerenje te strah da će im UIO sutra „pokucati na vrata“,….

Ključna je anonimnost kod prijave

Direktor Unije poslodavaca RS Saša Aćić smatra da jedan od razloga nelagoda.

„Pogotovo što su to ljudi koji su na neki način lično učestvovali u koruptivnim radnjama, a sa druge strane boje se i odmazde u samom sistemu“, rekao je Aćić.

Smatra da u sredini u kojoj živimo i radimo svi, od učesnika pa do onih koji posmatraju ili imaju saznanja o koruptivnim radnjama ne osjećaju dovoljno slobodno da komentarišu, a samim tim i da prijavljuju koruptivne radnje.

Sve to, kako je naveo, još više potvrđuje lošu poziciju u kontekstu percepcije korupcije u našoj zajednici.

Dodaje da Unija radi sve što je u okviru njihovih mogućnosti da se obezbijede alati za prijavu korupcije, a da se zadrži anonimnost i da se na taj način promoviše prijava korupcije.

„U tom segmentu je jako bitan Zakon o zaštiti lica koja prijavljuju korupciju. Mislim da u tom segmentu nije dovoljno urađeno i tu ključnu ulogu igraju same institucije, koje moraju dati poruku javnosti da se one same bore sa korupcijom“, rekao je on i dodao da je osim toga bitno i da javnost bude upoznata sa epilogom korupcije.

„Jako je bitno da ljudi za koje je dokazano da su izvršili određene koruptivne radnje na neki način podvrgnu sudu javnosti, pored sudskog epiloga i sankcionisnja, iako vidimo da u praksi nema baš puno sankcija takvog ponašanja“, naveo je Aćić.

BiH na 110. mjestu

Indeks percepcije korupcije za 2021. godinu koji redovno sprovodi Transparency International BiH je pozicionirao BiH na 110. mjesto od 180 zemalja, a lošiji rezultat u Evropi imaju samo Ukrajina i Rusija. Ta loša pozicija se preslikava i na privredu.

Treba vratiti povjerenje u institucije

U Transparency International BiH nisu iznenađeni ovakvim ponašanjem, kažu da privrednici ne žele javno da govore o korupciji iz jednog razloga – a to je strah od odmazde.

„Privrednici su često priznavali da im je lakše čak i dati mito nego se boriti protiv sistema. Strah od prijavljivanja i svjedočenja je podjednak strahu od učestvovanja u anketama jer se privrednici, opravdano, plaše za svoje identitete, te su stoga nevoljni učestvovati u ovakvim vrstama istraživanja“, rekao je Damjan Ožegović iz TI BiH. U osnovi problema je nepovjerenje prema sistemu.

„Da ni privrednici, niti radnici ne vjeruju sistemu najbolje govori podatak da je samo jedno lice dobilo status zaštićenog prijavioca korupcije od kada je Zakon o zaštiti lica koja prijavljuju korupciju donesen. Osim toga, nevladine organizacije poput Transparency International-a zaprimaju više prijava nego državni organi koji se bave ovom problematikom“, precizirao je on.

Taj strah od učestvovanja vuče sa sobom druge probleme.

„Nažalost, bez bitnih i relevantnih podataka koje samo oni kao direktni učesnici mogu pružiti, stručne organizacije i institucije ostaju bez pravog uvida u stanje u ovoj oblasti, a posljedično i bez pravilne reakcije. Samim tim okruženje u kom privrednici posluju ne može blagovremeno popraviti. Jedini način na koji se povjerenje može vratiti je adekvatno i pravovremeno postupanje organa nadležnih za sprovođenje zakona kako bi se vratila vjera u institucije i ohrabrili svi oni koji imaju saznanja da ista adresiraju, te da o njima javno progovore“, zaključio je on.

Da gore navedene informacije nisu prazne riječi pokazao je i Izvještaj o monitoringu procesuiranja korupcije pred sudovima i tužilaštvima u BiH koje je uradio Transparency international BiH. Taj izvještaj je obuhvatio period od dvije godine i to 2020. i 2021. godinu i pokazao da jako malo prijava korupcije dolazi do pravosudnih institucija, a još manje tih prijava rezultata u otvaranju istraga. Isto tako i sudske odluke, čak i kada su osuđujuće, favorizuju uslovnu kaznu u odnosu na novčanu ili čak zatvorsku. TI BiH je su u svom istraživanju obuhvatio Tužilaštvo BIH, Tužilački sistem FBIH, Tužilački sistem RS i Tužilaštvo Brčko distrikta.

CAPITAL: Vesna Popović