BEOGRAD, Manje od deset odsto stanovnika Srbije ima neki vid osiguranja. Danas je ta industrija u Srbiji na nivou industrije piva. Kako alarmirati ljude? 
Na kraju trećeg kvartala, u odnosu na isti period prošle godine, ukupna premija uvećana je za 10 odsto, dok su životna osiguranja uvećana za 18,9 odsto i sada sa nešto više od 23 odsto, rekli su novinarima predstavnici osiguravajućih kuća pri Udruženju osiguravača.
“U 2015 . godini premija osiguranja zabilježila je rast od 1 odsto, dok je premija životnog osiguranja porasla za nešto više od 17 odsto. Ali, po učešću premije osiguranja u ukupnom BDP smo na začelju Evrope“, rečeno je na predstavljanju kampanje Osiguraj budućnost.
Ono što je dobro jeste da je nominalni rast tržišta osiguranja nastavljen i u godini koja prolazi. Međutim…
“Prosječna premija po stanovniku iznosi 22 evra. Ukupna premija životnog osiguranja u Srbiji iznosi 160 miliona evra i da na tržištu osiguranja životno ima 24 odsto udjela. Ne ide nam ni u prilog što je učešće premije u BDP 0, 5 odsto“, kaže Milan Rankov iz Merkur osiguranja.
On je naveo primer da je premija u Evropi preko 1.000 evra.
Prema njegovim riječima, industrija osiguranja u našoj zemlji je na nivou industrije piva po prihodima.
Takođe, poslodavci ne plaćaju porez na premiju koja se osigurava, ali i kod osiguranja od nezgoda nije bilo nekog dramatičnog rasta.
“Osiguranje od nezgoda uglavnom kolektivno osiguranje koje uplaćuju poslodavci koji žele da zaštite svoje radnike. Poslodavci ne plaćaju porez na premiju osiguranja, ali i osiguranje ih ne oslobađa odgovornosti koju treba da snose u slučaju nezgode. Nije svaka povreda plativa. Plaćaju se samo one povrede koje ostavljaju trajne posljedice na osobu”, rekao je Dragan Filipović iz Viner štedišea.
Osiguravači su saglasni da je tržište osiguranja u Srbiji nerazvijeno ali sa stabilnim rastom i potencijalom za napredak.
Takođe, kažu da je karakteristika srpskog tržišta loša struktura, nizak procenat učešća životnog osiguranja u poređenju sa neživotnim, kao i visoko učešće obaveznog osiguranja u segmentu neživotnih osiguranja-što je pokazatelj nerazvijenosti.
Na kraju prošle godine polisu životnog osiguranja imalo je nešto više od 700.000 građana Srbije, što je nešto malo manje od 10 odsto ukupnog stanovništva.
Zašto tako malo? Predstavnici osiguravajućih kuća navode kao uzrok nekoliko faktora kao što je nizak životni standard, nedostatak podrške države na promociji osiguranja, ali i nedostatak svijesti o dobrobitima kao i nedostatak poverenja u institucije osiguranja.
Iznijeli su podatak da je prosječan osiguranik u Srbiji muškarac, star 43 godine, sa ugovoreni osiguranjem od oko dvadesetak godina i prosječnom godišnjom premijom između 400 i 500 evra godišnje.
“Cilj nam je da ukažemo da osiguranje nije trošak nego investicija, jer osiguravanjem sebe ili svoje imovine ulažemo u ono što je najvrednije, a to je budućnost“, rekao je generalni sekretar Udruženja osiuguravača Srbije Duško Jovanović.
Skače li cijena auto-osiguranja?
Na našem tržištu daleko je najdominatnije portfolio auto-osiguranja, pa samim tim i generiše najveći broj klijenata, rekao je Vladimir Malešević iz Triglav osiguranja.
Na pitanje B92 da li će u narednom periodu doći do korekcije cijene auto-osiguranja kaže:
“Ne možemo još pričati da će doći do povećanja cijena auto-osiguranja u narednom periodu. Da li postoje neke ideje u tom pravcu? Postoje”, kaže on i ističe kako je cijena tog osiguranja kontrolisana od strane regulatora dok je na primer u regionu ona liberalizovana.
Sve više poljoprivrednika osigurava usjeve i životinje, ali je činjenica da je to još na jako niskom nivou, kaže Malešević.
Prema njegovim riječima, potencijal je 2, 4 hektara, a osigurano je tek 10. On navodi i da je negativno to što je država smanjila subvencije za osiguranje usjeva. On navodi da ratari nisu svjesni koliko osiguranje košta.
“Loša iskustva iz prošlosti stvaraju koncepciju kod seljaka da je osigurnje skupo ili da će imati problem kod isplate štete. Dakle – nepoznavanje i loša iskustva su glavni problemi zašto nema više korisnika“, kaže.
B92
