– Od 560 miliona godišnje prometa na berzi, Vlada RS zaduživanjem “napravila” 475,8 miliona KM!
BANJALUKA, Promet na Banjalučkoj berzi u prošloj godini iznosio je 560 miliona KM, a tome su najviše doprinijele obveznice i trezorski zapisi Republike Srpske čije je učešće u ukupnom prometu iznosilo čak 80 odsto ili 475,8 miliona KM.
Zaduživanjem Srpske sa obveznicama na Banjalučkoj berzi prošle godine je napravljen promet 290,7 miliona KM, te dodatnih 185 miliona KM prometa kratkoročnim zaduživanjem RS u trezorskim zapisima.
U redovnom prometu najviše je trgovano akcijama „Telekoma“ i to u iznosu od 9,6 miliona KM, dok je u ukupnom prometu koji obuhvata i blok poslove, najviše trgovano akcijama „Nove banke“ Banjaluka u iznosu od 23 miliona KM.
Najveći dio prometa, ostvaren akcijama „Nove banke“, odnosi se upravo na blok poslove u vezi sa vlasničkom transformacijom, gdje su domaći akcionari preuzeli akcije banke kojima je raspolagao jedan strani fond.
Značajan promet ostvaren je i sa akcijama Cepter fonda, što je, takođe, u vezi sa preuzimanjem većinskog paketa akcija koje je kupio investitor iz Njemačke. Promet ovim akcijama iznosio je 19,3 miliona KM.
Udio nerezidenata u prodaji hartija od vrijednosti iznosio je 36,4 odsto, a u kupovini 24,5 odsto. Povećano učešće nerezidenata u prodaji hartija od vrijednosti je najvećim djelom povezano sa preuzimanjem akcija Nove banke od strane domaćih investitora.
U odnosu na 2014. godinu, u kojoj je ostvaren najveći promet još od 2007., lani je promet smanjen za oko četiri odsto, uglavnom zbog smanjenog obima redovnog prometa akcijama. S druge strane, učešće obveznica i trezorskih zapisa u ukupnom prometu je povećano u odnosu na 2014. godinu.
Božić: Unaprijediti upravljanje preduzećima
Direktor Banjalučke berze Milan Božić istakao je za CAPITAL da je lani smanjen broj zaključenih transakcija za 25 odsto.
„Već duži niz godina prisutan je trend ukrupnjavanja vlasništva u preduzećima. Mali akcionari uglavnom prodaju akcije, a nemamo novih ponuda akcija na berzi koje bi uvećale broj akcionara. Trendovi na tržištu i sama profitabilnost preduzeća nisu dovoljno atraktivni da bi se povećavao interes za ulaganje u akcije“, rekao je Božić.
Kazao je da za razvijanje tržišta akcija nije dovoljno samo unapređivati platforme za trgovanje i obezbjeđivati dovoljno informacija o preduzećima, već je neophodno unaprijediti upravljanje preduzećima.
„Trenutno imamo veoma malo preduzeća sa atraktivnim finansijskim rezultatima, tako da se prometovanje akcija svodi na svega nekoliko preduzeća koja imaju dobre rezultate poslovanja i transparentne dividendne politike. U malom broju preduzeća investitori znaju šta mogu da očekuju kada investiraju u njihove akcije. Neophodno je više uraditi na unapređenju upravljanja u preduzećima, posebno u onima u kojima država ima značajno učešće, jer tu se već duži niz godina ne dešava ništa i ta preduzeća imaju ili negativne finansijske rezultate ili posluju sa malom dobiti koja ne omogućava isplatu dividendi. Takav način poslovanja isključuje mogućnost finansiranja razvoja putem emisije novih akcija“, naglasio je Božić.
Istakao je da bi preduzeća više trebala da se okreću ka akcionarskom kapitalu, jer tu akcionari na sebe preuzimaju rizik poslovanja, za razliku od kreditora.
„Mi smo jedan duži period insistirali na dužničkom kapitalu i sad smo došli u poziciju da preduzeća više ne mogu u značajnom obimu da koriste takav izvor finansiranja. I banke tvrde da više nemaju puno opcija u realnom sektoru, jer preduzeća nemaju šta da ponude kao kolateral. Dakle, jedini značajan način za finansiranje razvoja preduzeća je akcionarski kapital, ali za to moraju biti postavljeni jasni kriterijumi za poslovanje u smislu povrata na kapital, jer nije realno očekivati da će akcionari ulagati u nove akcije, ako ne mogu očekivati da će takva preduzeća rasti“, naglasio je Božić i dodao da je potrebna i efikasnija zaštita malih akcionara.
On je istakao da, osim prodaje Cepter fonda investitoru iz Njemačke, u prošloj godini nije bilo značajnijih kupovina akcija od strane stranih investitora, dok je kod obveznica situacija dosta drugačija.
„Na tržištu obveznica je prisutan značajan broj stranih investitora. Imamo investitora iz zemalja okruženja, iz zapadne Evrope, ali i nekoliko fondova iz SAD-a. U odnosu na akcije, kod obveznica investitori mogu tačno da procijene rizike i prinose, i ti prinosi su, vjerovatno, i jedan od razloga zašto investitori ne biraju akcije, s obzirom da se na obveznicama prošle godine moglo solidno zarađivati“, rekao je Božić.
CAPITAL: M. Čigoja
