BEOGRAD – Prošle godine u Agenciji za privredne registre upisano je oko 60 000 novih firmi ili preduzetničkih radnji, što je za deset odsto više u odnosu na 2006.
Stručnjaci procenjuju da će u toku 2008. broj novoosnovanih firmi za 30 odsto nadmašiti rezultate iz prethodne godine, a svoj optimizam baziraju na činjenici da je država pripremila čitav niz mera i podsticajnih sredstava kojima će ohrabriti, pre svega nezaposlene, da otpočnu biznis.
– Trend rasta novoosnovanih preduzeća i preduzetnika koji je prisutan u poslednje dve godine, posledica je poboljšane poslovne klime u Srbiji čemu su znatno doprinele dve osnovne mere Ministarstva ekonomije i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Reč je, pre svega, o start ap kreditima namenjenim početnicima u biznisu, pre svega mladim ljudima koji su koristili sredstva države kao stimulans za otpočinjanje privatnog biznisa.
Realizovano je 1.507 kredita u ukupnoj vrednosti oko dve milijarde dinara, što je omogućilo i otvaranje 5.326 novih radnih mesta.
Takođe, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća organizovala je treninge i obuku potencijalnih preduzetnika, što je bila dobra prilika za proveru njihovog poslovnog duha i sposobnosti da se snađu u novom biznisu.
Organizovali smo i sistem testiranja ideja, kroz koji su stručne službe procenjivale koliko je poslovna vizija budućih preduzetnika realna, a na raspolaganju su im bili i dodatni servisi usluga kroz koje smo početnicima približili državne institucije koje su im partneri u razvijanju posla – kaže za Danas Dejan Jovanović, direktor Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Naš sagovornik potvrđuje da postoji veliki disparitet u razvoju regiona, što se odrazilo i na broj preduzeća i preduzetnika.
Činjenica je da u svim krajevima nije podjednako razvijena infrastruktura, a nedostatak savremenih saobraćajnica, dobrih telefonskih i internet veza ili udaljenost značajnijih administrativnih centara koji su istovremeno i velika tržišta, demotiviše osnivanje novih firmi.
Najaktivniji u 2007. godini bili su preduzetnici, jer je osnovano oko 49.000 novih radnji (u 2006. godini registrovano je oko 46.600).
U ovom trenutku aktivno je više od 208.000 preduzetnika, ali treba imati na umu i da je fluktuacija u toj kategoriji privrednika znatno veća nego kod firmi, što znači da se veliki broj radnji ugasi.
Najčešće je reč o starijim preduzetnicima ili radnjama koje ni posle nekoliko godina poslovanja nisu uspele da nađu svoje mesto na tržištu.
Najveći broj preduzetnika, oko 50.000, registrovan je na području Beograda, a sledi Južnobački okrug sa 19.500, zatim Nišavski okrug sa nešto više od 10.000 preduzetnika, dok je (ne računajući Kosovo i Metohiju) najmanji broj preduzetnika, tek nešto više od dve hiljade, registrovan na području Pirotskog okruga.
Kada je reč o delatnostima, preduzetnici se najčešće odlučuju za pružanje usluga, a dominiraju trgovina, taksi prevoz ili prevoz robe, frizerske usluge i ugostiteljstvo. Na listi deset najzastupljenijih zanimanja nema nijednog proizvodnog programa.
I broj novoosnovanih privrednih društava uvećavao se godišnje za oko deset odsto.
Prošle godine osnovano je više od 12.000 novih firmi (u 2006. godini 11.500 a 2005. broj novoosnovanih preduzeća iznosio je 10.500). Od ukupno 96.500 društava, čak 40.000 koncentrisano je u glavnom gradu, sledi Južnobački okrug sa 10.700 preduzeća, a daleko zaostaje trećerangirani, Nišavski okrug gde radi 3.600 firmi.
Najmanje preduzeća aktivno je u Topličkom okrugu, samo 447, nešto bolja situacija je u Pirotskom okrugu gde radi 620 preduzeća, dok je u Borskom i Zaječarskom okrugu aktivno po 750 preduzeća.
I kada je o firmama reč, dominira sektor usluga, pa je najveći broj registrovan za različite oblike veletrgovine, prevoz robe, inženjering i konsalting usluge, a među deset najčešćih delatnosti samo su dve proizvodne – u oblasti građevine i u poljoprivredi.