NJUJORK, Na Wall Streetu su u utorak najvažniji indeksi blago porasli, nadoknadivši dio gubitaka od prethodnog dana, pri čemu je najviše porastao energetski sektor nakon skoka cena nafte, dok je akcija Facebooka ponovo pala.
Trgovalo se oprezno dok se čekaju odluke američke centralne banke o kamatnim stopama i mogući signali o tome u koliko će navrata Fed u ovoj godini povećati cijenu novca.
Dow Jones ojačao je 116 bodova ili 0,47 %, na 24.727 bodova, dok je S&P 500 porastao 0,15 %, na 2.716 bodova, a Nasdaq indeks 0,27 %, na 7.364 boda.
Najviše je juče, oko 0,8 %, porastao S&P indeks energetskog sektora, što se zahvaljuje skoku cijena nafte za više od 2 %, na najviše nivoe u tri nedelje. Podršku tržištu pružio je i rast finansijskog sektora, za 0,2 %, dok je je akcija Facebooka dodatno pojeftinila.
Tako je u posljednja dva dana cijena akcije te društvene mreže potonula oko 9 % jer su zvaničnici iz SAD-a i Evrope pozvali poslovodstvo te kompanije da objasni kako je konsultantska kompanija Cambridge Analytica, koja je radila na izbornoj kampanji predsednika SAD-a Donalda Trumpa, dobila pristup podacima 50 miliona korisnika Facebooka bez njihovog pristanka.
Pad od oko 9 % u dva dana najveći je dvodnevni gubitak Facebooka od februara 2016. godine – to konkretno znači da je kompanija izgubila oko 60 milijardi dolara u vrijednosti akcija.
Zajedno s Facebookom pale su i cijene drugih društvenih mreža, pa je juče akcija Twittera pojeftinila više od 10, a Snapa više od 2,5 odsto. Ulagače zabrinjava pitanje hoće li ovaj slučaj uticati na oglašivačke prihode društvenih mreža, ali i mogućnost strože regulacije.
„Negativno bi bilo ako poslovodstvo Facebooka bude dovedeno pred Kongres i ako se pokrene proces za novu, strožu regulaciju koja bi mogla zaustaviti snažan rast kompanije”, kaže Joe Saluzzi, direktor u kompaniji Themis Trading.
Ulagači su suzdržani i zbog toga što je juče počela dvodnevna sjednica čelnika Feda, prva koju vodi novi predsjednik američke centralne banke Jerome Powell.
Očekuje se povećanje ključne kamatne stope Feda za 0,25 postotnih bodova, u raspon od 1,5 do 1,75 %, što bi bilo prvo povećanje cene novca u SAD-u u ovoj godini.
Lani je Fed ključne kamate povećao u tri navrata, a ove bi godine to mogao učiniti u tri ili četiri navrata, u zavisnosti od kretanja inflacije u SAD-u.
„Konačno smo u fazi normalizacije monetarne politike, nakon što se godinama pričalo da tržište raste zahvaljujući Fedu koji je držao kamate rekordno nisko. Sada ćemo videti što tržište može – može li čvrsto stajati na obe noge?”, kaže Saluzzi. Hina
I na evropskim berzama cijene akcija su juče blago porasle. Londonski FTSE indeks ojačao je 0,26 %, na 7.061 bod, dok je frankfurtski DAX porastao 0,74 %, na 12.307 bodova, a pariski CAC 0,57 %, na 5.242 boda.