BEOGRAD, Garancije Vlade Srbije i NBS-a da će dinar u narednom periodu biti stabilan i da će inflacija ostati u jednocifrenim okvirima opet su pokrenule priče o isplativosti ulaganja u hartije u Beogradskoj berzi. Akcije su tokom dvije godine ekonomske krize drastično pale, ali niska cijena akcija uprkos blagom rastu u posljednjim mjesecima, zbog inflacije i pada dinara njihovim kupcima nisu donijele dobitak. Brokeri upozoravaju građane da budu oprezni jer je ulaganje u berzu uvijek rizik, te savjetuju građane da se dobro raspitaju o poslovanju preduzeća u čije akcije žele da investiraju.
Nenad Gujaničić, broker u “Sinteza Invest Group”, kaže da je psihologija naših ulagača da svi hoće da ulažu kad akcije počnu drastično da rastu, ali niko neće da kupuje dok su cijene hartija na niskom nivou.
– Generalno i ove i prošle godine akcije i na mnogim berzama su potcjenjene. Međutim, kad treba kupovati niko nema petlju. Tokom 2007. indeks najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi Beleks 15 iznosio je oko 3.300 poena, a sad je na nivou od 760 poena. Dakle, berza je negdje na petini rekordne vrijednosti. Međutim, vrijednost akcija ni tada nije bila realna. Tada su svi ulagali zbog psihološkog faktora jer su vidjeli da je drugi zaradio, a sada se malo ko odlučuje da ulaže kada je situacija neizvjesna. Tipična psihologija mase. Kada nekoga savjetujete da ulaže kada su akcije potcjenjene, on kaže šta me zoveš sada kad cijene padaju, zovi me kada rastu. Čak se investicioni fondovi tako ponašaju – objašnjava Gujančić za “Blic”.
Kada je riječ o izboru akcija, brokeri su tu uzdržani.
– Naša berza nije previše transparentna, za razliku od velikih berzi poput Frankfurtske ili Njujorške gdje firme i kvartalno objavljuju svoje podatke. A recimo mi sada nemamo podatke o poslovanju „Salfordovih“ kompanija „Imleka“ i „Bambija“ iz 2010. Međutim, kada se radi o trendu ulaganja u prošlogodišnjem periodu, najviše se ulagalo upravo u „Imlek“ i „Bambi“, ali i akcije Aik banke koja je zabilježila odlične rezultate u prethodnom periodu – zaključuje Gujaničić.
Brokeri upozoravaju građane da budu oprezni, ali i da se odlučuju na ulaganje samo na dugoročne staze.
– Ja bih ulagače podijelio u dvije grupe. Amateri i profesionalci. Amateri ulijeću na kratko i možda im se i posreći s tim špekulacijama. Profesionalce interesuje opšti ekonomski ambijent. Jeste da bi u narednom periodu dinar i inflacija trebalo da budu stabilni, ali vidite šta se dešava sa Vladom i treba sačekati neko vrijeme da vidimo kako će situacija razvijati da bi ocijenili da li ulaganje u berzu može biti profitabilno. Savjetovati u koje akcije ulagati je veoma nezahvalno, ali jedinstveno pravilo je upoređivati tržišnu i knjigovodstvenu vrijednost, Ukoliko je knjigovodstvena vrijednost mnogo veća od tržišne, trebalo bi kupovati takve hartije. Takav je primjer Agrobanke – zaključuje Branislav Jorgić iz “Jorgić brokera”.
Ekonomsko pravilo kaže da što je rizik ulaganja veći, veća je mogućnost dobitka, ali i gubitka. Zato treba uvijek razmisliti na koje staze se želi ulagati.
Broker Vladan Rankov iz KBC sekjuritas za “Blic” kaže da treba razmisliti o štednji u bankama ili dati novac na upravljanje investicionim fondovima.
– Kada je riječ o građanima, oni treba da dobro ispitaju situaciju. Zaista ima dosta potcjenjenih akcija. Evo akcije Aerodroma su pale nekih 30 odsto bez nekog pravog razloga, a ne zbog lošeg poslovanja. Zato sitni ulagači treba da se raspitaju koja preduzeća imaju perspektivu da u narednom periodu naprave dobar rezultat, ne obazirući se na ranija dešavanja – zaključuje Rankov.
Kako se trguje na berzi
Zainteresovani odlazi kod brokera i daje nalog za kupovinu određenog broja akcija po određenoj cijeni, s tim što je dužan da se otvori namijenski račun u banci na kom će biti uplaćen iznos dovoljan za kupovinu. Pored provizije brokeru koja se kreće oko jedan odsto, plaća se provizija na berzi od 0,1 odsto, Centralnom registru 0,1 odsto i banci 0,2 odsto. U slučaju prodaje akcija daje se takođe nalog brokeru i plaća se porez na zaradu od 10 odsto. Blic