BEOGRAD, Srbija u ovom trenutku nije na pragu dužničke krize i ne prijeti nam grčki scenario.
Ali, tu opasnu granicu možemo da pređemo već sljedeće godine ukoliko ne počnemo da sređujemo stanje u sopstvenom dvorištu, reformišemo javni sektor, smanjimo rashode, sredimo poreski system. To će biti najveći izazov za svaku buduću vladu – kaže, u intervjuu za ”Novosti”, Aleksandar Vlahović, predsjednik Saveza ekonomista Srbije.
Vlahović je ove godine domaćin Biznis foruma, koji već 18 godina okuplja vodeće ljude srpske ekonomije, privrede, bankarstva, s ciljem da ojača dijalog političke i biznis elite i da odgovori na najveće izazove koji su pred Srbijom.
– I ove godine poslaćemo jasne poruke kreatorima ekonomske i monetarne politike šta bi hitno trebalo uraditi u narednom periodu. U ovom trenutku niko ne može da predvidi kako će se kriza razvijati i kada će se završiti, a treba sanirati hronične probleme srpske privrede – nelikvidnost, nisku konkurentnost.
* Šta za Srbiju znači dobijanje statusa kandidata?
– To će, prije svega, biti signal da je rizik ulaganja u našu zemlju manji.
* Ali hoće li to Srbiji donijeti neku značajniju finansijsku korist?
– Otvoriće se mogućnosti finansiranja projekata iz tzv. IPA 3 komponente, iz oblasti infrastrukture. Ukupan iznos je već izdvojen, i u 2012. ne treba očekivati značajniji finansijski efekat. Međutim, sada se rade pripremne budžetske radnje za definisanje nivoa pretpristupne pomoći za naredni period.
* Šta uopšte može da uradi Vlada koja je na isteku mandata, i u trenutku zahuktavanja predizborne kampanje?
– Ne očekujem da će se neke suštinske reformske mjere sprovesti u narednih nekoliko mjeseci. Ono što novu vladu čeka, to je realizacija ključnih reformskih projekata, koji se prevashodno tiču neefikasnog javnog sektora. Potrebno je zaokružiti davno započetu poresku reformu, i to povećanjem direktnog poreskog zahvatanja, unapređenjem efikasnosti sistema kontrole, kako bi se spriječilo izbjegavanje plaćanja poreza.
* I vaše stranačke kolege Đilas i Šutanovac pozivaju na urgentnu reformu poreskog sistema. U čemu je razlika između vaših prijedloga?
– Po meni, reforma poreskog sistema je samo dio ukupne cjeline potrebnih mjera. Pored toga, poželjno je reorganizovati i sistem penzionog osiguranja. Nije realno očekivati rast javnih investicija i pozitivan uticaj na privrednu aktivnost ako država trećinu budžetskih rashoda transferiše ka penzionom fondu. To ne znači smanjenje penzija, već drugačiji tretman i obuhvat penzionog osiguranja.
* Treba li povećati porez na dobit, koji je kod nas najniži u Evropi i iznosi samo 10 odsto?
– Najbolje bi bilo podići porez na godišnji prihod građana, pošto je on u Srbiji ubjedljivo najniži i maksimalno iznosi 15 odsto. U razvijenim zemljama to je daleko iznad 25 odsto, a u SAD čak i preko 30 odsto. Oni koji zarađuju najviše, treba i da plate najviše.
* Podržavate li guvernera NBS Šoškića, koji kaže da bi prvo povećao PDV, da je premijer?
– To bi trebalo uraditi do kraja godine kako bi se stabilizovale javne finansije. Ipak, nije dobro da povećanje PDV bude izolovana mjera, već paralelno sa tim treba dovršiti poresku reformu.
* Kurs dinara je na istorijskom minimumu, zbog čega privreda žestoko kritikuje politiku centralne banke?
– Kurs je slika stanja ekonomije. Kada nema dovoljno deviznog priliva, bilo kroz strane investicije, bilo kroz nova zaduživanja, dinar gubi vrijednost. Činjenica je da je u proteklom periodu dinar bio među najstabilnijim valutama u regionu. Problem stabilnog kursa na dugi rok neće se riješiti energičnom politikom NBS. On će biti nestabilan sve dok budemo imali spoljnotrgovinsku neravnotežu, visoki platni deficit, a sve to zajedno je posljedica nedovoljne konkurentnosti srpske privrede.
* Vlada obećava reformu javnih preduzeća od kada je došla na vlast…
– Možda je i najveća greška ove Vlade u vođenju ekonomske politike upravo to što nije ažurnije krenula u reformu javnog sektora. Javna preduzeća učestvuju sa 40 odsto u ukupnoj imovini Srbije i njihova neefikasnost utiče na povećanje unutrašnjih dugova i posljedično na nestabilnost kursa. Treba reformisati, restrukturirati i djelimično privatizovati javna preduzeća. Ne treba sve prodati. To nas čeka, to je uslov bez koga se ne može ići dalje.
Tim važniji od premijera
* Stranke uveliko licitiraju kandidate za premijera. Mislite li da na toj funkciji i u narednom mandatu treba da bude ekonomista?
– Mnogo je važniji tim koji će se napraviti poslije sljedećih izbora. Ne mislim nužno da Vladu mora da vodi ekonomista, već to treba da bude neko ko ima jasan politički autoritet, ko će biti dovoljno politički hrabar i imati jasan plan realizacije svih neophodnih projekata. Novosti