MOKRA GORA, Predsjednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović kaže da bi nova vlada trebalo da uradi kratkoročnu fiskalnu konsolidaciju.
Ta konsolidacija bi povećala budžetske prihode za 50 milijardi, a rashode smanjila za oko 90 milijardi dinara.
Vlahović je rekao da pretjerana štednja suštinski nije dobra za ekonomiju i loše djeluje na rast, tako da država mora da uradi kratkoročnu finansijsku konsolidaciju.
“Država to mora da uradi tako da što će, između ostalog, podići PDV za oko tri odsto, što bi u budžetu obezbijedilo dodatnih 50 milijardi dinara godišnje, kao i da poveća poreze na imovinu”, kazao je on.
Ocijenjujući da bi trebalo uvesti progresivno oporezivanje prihoda građana i podići porez na profit na 15 odsto, uz pooštravanje fiskalne discipline, Vlahović je napomenuo da se istovremeno mora smanjiti rashodna strana budžeta, a kao mogućnosti je naveo selektivno zamrzavanje penzija i provjeru načina kako su ostvarene invalidske penzije.
Kada se uradi fiskalna konsolidacija, smanjiće se budžetski deficit za 90 milijardi dinara godišnje na planiranih 4,25 odsto BDP-a i to će dati prostor za relaksaciju monetarne politike i smanjenje obavezne rezerve banaka, objasnio je Vlahović.
Prema dostupnim rezultatima, budžetski deficit je u prvom tromjesečju premašio planiranu granicu, a javni dug je prešao zakonski nivo od 45 odsto BDP-a i država se sve teže zadužuje, ukazao je on.
Budžetski deficit je samo u februaru iznosio jedan odsto BDP-a. Kumulativni deficit je u prvom tromjesečju bio 48 milijardi dinara, a ako se nastavi tako do kraja godine dostići će 7,3 odsto BDP-a, naveo je on i dodao da se povećava spoljnotrgovinski deficit jer uvoz raste brže od izvoza.
Ocijenjujući da sve to pokazuje da je ukupno loše stanje u privredi posljedica nereformisanog javnog sektora, on je dodao da izuzetno nestabilan kurs dinara podstiče rast inflatornih očekivanja i da je od početka godine stabilizacija kursa koštala smanjenja deviznih rezervi za oko 1,7 milijardi evra.
Vlahović je rekao da bi država preko Garancijskog fonda emitovala dugoročne obveznice za oko milijardu evra sa prinosom od četiri do šest odsto godišnje, koje bi mogle da se koriste kao garancija za kredite u finansiranju investicionih projekata, a kada se kredit vrati, trošak države bi jedino bila kamata od četiri do šest odsto.
Moguć je i model osnovanja Razvojne banke, koja bi emitovala obveznice od milijardu evra, koje bi kupila Narodna banka Srbije, a sredstva bi se koristila za investicije, objasnio je Vlahović i dodao da je suština tih mjera da se pokrene realni sektor, a da se istovremeno smanji zaduživanje države.
Treći Vivaldi forum posvećen je makroekonomskim i privrednim kretanjima bitnim za planiranje poslovanja u narednoj godini. Na dvodnevnom skupu, predstavnici države, privrede, ekonomisti i međunarodnih organizacija razmatraće šta bi trebalo da budu ključni prioriteti ekonomske politike. Tanjug
