BANJALUKA – Digitalizacija TV signala u BiH, koja kasni ni manje ni više nego devet godina i za koju na 60 odsto teritorije BiH ne postoji infrastruktura, prema najavama predstavnika vlasti trebalo bi da bude završena za manje od godinu i po dana i to ako se ovaj put zaista ispoštuju rokovi koji su ranije probijani nekoliko puta.
Rok za gašenje analognog signala u skladu sa Ženevskim sporazumom iz 2006. godine, istekao je prije čak devet godina, tačnije 2015. godine, kada je trebalo da pređemo na digitalno zemaljsko emitovanje u Evropi.
Do početka ove godine, ništa konkretno nije učinjeno da se obaveza prema EU ispoštuje, osim što je tamo gdje je smetao, gašen analogni signal.
Predstavnici Ministarstva komunikacija i transporta BiH i kompanija “Sirius 2010” iz Banjaluke te “Odašiljači i veze Zagreb” potpisali su u januaru ugovor za nabavku opreme za digitalni prenos i emitovanje javnih radio televizijskih servisa u BiH. Vrijednost potpisanog ugovora je 30 miliona KM bez PDV-a, a ovog puta je obećano da će kompletan proces digitalizacije biti okončan za samo 18 mjeseci, a da će analogni predajnici tada biti potpuno ukinuti.
Koliko smo daleko od cilja?
U ministarstvu vjeruju da će se do isteka roka okončati proces digitalizacije iako je više od polovine teritorije BiH nepokriveno digitalnom infrastrukturom.
“Rok od 18 mjeseci definisan je od strane tehničkih timova tri Javna RTV servisa u BiH koji je zasnovan na njihovim ranijim iskustvima, kompleksnosti i samom obimu projekta. Stoga, realno je očekivati da se u okviru ovog roka izvrši montaža, instalacija i puštanje cjelokupnog sistema mreže Multipleksa A u rad na teritoriji BiH“, kažu u ministarstvu.
Na pitanje koje su posljedice višegodišnjeg nepoštovanja zadatih rokova, kažu da je najočiglednija ta što država devet godina ne može da zaštiti analogni dio spektra na kojem su TV stanice u BiH emitovale program, zbog čega su im signali gašeni gdje god su te frekvencije predstavljale smetnju susjednim državama.
“Stigli su zahtjevi za gašenjem analognog signala od administracija Hrvatske i Srbije zbog smetnji koje imaju u razvoju vlastitih mobilnih mreža novih generacija. Većina TV stanica koje su imale dozvolu za analogno emitovanje, nakon njegovog prekida, emituje digitalno svoje programe kroz mrežu Multipleksa A, te Multipleksa D, na prostoru gdje je to moguće“, rekli su.
Digitalni signal se trenutno emituje u formatu DVB-T samo na područja Banjaluke, Sarajeva i Mostara kroz mrežu Multipleksa A u vlasništvu javnih RTV servisa u BiH, dok preostalih šest oblasti i dalje čekaju svoj red.
U Regulatornoj agenciji za komunikacije kažu da je RAK pored Multipleksa A dodijelila dozvolu operateru Multipleksa D za BiH za kojeg su zanimanje pokazali komercijalni mediji u BiH, ali nemaju detalje o pokrivenosti digitalnim signalom. Tvrde da se proces prelaska sa analognog na digitalno zemaljsko emitovanje nastavlja značajnim tempom.
“Trenutno se radi na pokrivanju digitalnim signalom preostalih šest digitalnih oblasti u BiH, te ažuriranje na DVB-T2 standard emitovanja, čime bi se okončao ovaj proces i omogućilo svim TV stanicama u BiH ulazak u Multipleks A i digitalno emitovanje na prostoru BiH. Trenutno, 18 TV stanica u BiH emituje programe putem ovog digitalnog multipleksa, a na snazi je otvoreni javni poziv za ulazak novih zainteresovanih emitera“, kažu u RAK-u.
Kažu da su od 15. juna 2023. godine, TV stanice u BiH obustavile emitovanje putem analogne zemaljske radio-difuzije bez ugrožavanja medijskog pluralizma.
“U međuvremenu, RAK je sprovela javni poziv za dodjelu dozvole za korištenje radio frekvencijskog spektra za usluge upravljanja elektronskom komunikacijskom mrežom u digitalnoj zemaljskoj radio difuziji u BiH – Multipleks C, a sprovodi se i procedura za izbor nosioca dozvole za Multipleks 1 za digitalni radio (DAB+), čime se stiču uslovi za pokretanje digitalnog emitovanja radijskog programa“, kažu u RAK-u i ističu da „realno procjenjuju da će sve aktivnosti koje su u toku, a odnose se na poslove iz nadležnosti agencije, biti administrativno finalizirane u narednih mjesec-dva”.
RAK: Postojeće stanje više nije održivo
Nisu željeli posebno da komentarišu pitanje posljedica kašnjenja dugog deceniju i više, ali su istakli da postojeće stanje više nije održivo, i da se mora izmijeniti u najkraćem roku i krenuti sa primjenom zakonodavstva Evropske unije u oblasti digitalnih usluga.
“Činjenica je da BiH nije okončala proces koji je trebao biti završen još polovinom 2015. godine, ali još nije izložena težim tehničkim i tehnološkim posljedicama. Glavna dilema je kojom dinamikom će biti okončan započeti proces digitalizacije javnog RTV sistema u BiH, i na ovo pitanje mogu odgovoriti samo nadležni u Javnom RTV sistemu i u okviru Savjeta ministara BiH“, rekli su u agenciji.
U banjalučkoj kompaniji “Sirius 2010” koja izvodi radove kažu da je 3. januara 2024. godine počeo da teče rok od 510 dana za završetak radova i tvrde da su naručili svu potrebnu opremu koja će u roku od 270 dana biti dopremljena u centralno skladište.
“Od narednih 240 dana, ona će biti montirana. Osim nabavke opreme, u ovoj fazi projekta pripremaju se emisione lokacije. Očekujemo da će i projekat digitalizacije javnog servisa biti završen u propisanom roku na koji bi, zbog prirode posla i visokih kota na kojima će oprema biti montirana, mogle da utiču jedino nepovoljne vremenske prilike“, kažu u ovoj firmi.
Podsjećamo, proces digitalizacije TV signala u BiH započeo je osnivanjem Foruma o digitalnoj televiziji, u maju 2006. godine. Tri godine kasnije, u avgustu 2009. godine Savjet ministara BiH usvojio je strategiju prelaska s analogne na digitalnu zemaljsku radio difuziju u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz u BiH. Tek je krajem marta 2014. godine potpisan prvi sporazum o digitalizaciji TV signala na prostoru Sarajeva, Banjaluke i Mostara u okviru Multipleksa A.
Prilikom potpisivanja ugovora 3. januara ove godine, ministar komunikacija i transporta Edin Forto je naglasio da su evropske zemlje u proces digitalizacije ušle par godina nakon potpisivanja ugovora, dok je BiH u skladu sa ritmom rada, proces produžila do maksimuma, te obećao da ovog puta neće biti kašnjenja. Javni poziv za dodjelu posla više puta je odgađan zbog prigovora na dokumentaciju.
CAPITAL: A. Pisarević
3 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Ovo je urađeno između ostalog i zato da bi se išlo u susret kablovskim operaterima poput tadašnje Elte i Blic a naročito MTEL koji ih je kasnije sve kupio. Sa digitalnim signalom znatan broj korisnika će otkazivati pretplatu. Istina je da kablovska odnosno IPTV koju distribuiraju nudi mnogo više kanala od domaćih, no u BiH se mogu pored domaćih primati i hrvatske i srpske televizije sa antenom sa pojačalom od 50ak maraka tako da besplatno se može gledati preko 30 stanica u digitalnom formatu. Bez mjesečne pretplate. Kome treba više jednostavno će putem internet konekcije riješiti pitanje prijema tv kanala na ovaj ili onaj način.
Druga stvar i tv stanice pogotovo državne su iskoristile ovakvu situaciju za svoje potrebe, ucjenjujući druge privatne stanice iznajmljivanjem opreme itd.
A internet će dobijati iz “have”? Telekom operatori nikad neće biti na gubitku. Tamo gdje ja živim ako ljudi nemaju kablovsku ili IPTV onda uzmu satelitsku. A područje je pokriveno digitalnim signalom. Koji jako malo ljudi koristi. Imam na TV-u nekih 30-tak digitalnih kanala (od toga desetak iz Hrvatske) i što se mene tiče dosta mi jer me sport ne interesuje. A sport je upravo glavni razlog da ljudi uzimaju satelitsku, kablovsku ili IPTV. I da ih ne interesuje puno DVB-T.
Koliki bi prihod telekom provajdera, ne operatera, bio da se kablovska televizija masovno otkazuje to je adekvatno pitanje u ovom kontekstu a ne vaša tvrdnja da bi oni bili u gubicima.