VAŠINGTON, Penzionisani NATO general očekuje da mu takozvana vlada Kosova omogući veoma unosan biznis.
Vesli Klark, penzionisani general NATO-a, sada predstavnik kompanije “Enviditi“, izjavio je, kako prenose kosovski mediji, da čeka na odluku kosovskih institucija za dozvolu za ulaganje u oblast energetskih minerala, javlja Sputnik.
On je tu izjavu dao tokom posjete Crnoj Gori, gdje je prisustvovao sastanku koji je organizovao Forum globalnih građana.
Klark je rekao da su na Kosovu započete investicije u oblasti resursa uglja, ali još nema odluke institucija, piše kosovski portal “Koha“.
“U svakom slučaju, vlada mora da ima zajednički stav. Trebalo bi stvoriti konsenzus, ponuditi prilike. A ako ne dođe do toga, ako se ne postigne konsenzus i ne pruži prilika — do privatnih ulaganja neće doći. Dakle, ta ulaganja se nisu dogodila na Kosovu zbog reakcije u parlamentu u vezi sa dozvolom za eksploataciju resursa uglja“, rekao je penzionisani general, koji je predvodio vazdušnu kampanju NATO-a protiv srpskih i crnogorskih ciljeva 1999. godine.
On je podsjetio da već investira u Rumuniji i Bugarskoj, kao i da su sa tamošnjim ljudima razgovarali u vezi sa nekim od poslova, te da u okviru toga traže priliku za ulaganja u Crnu Goru.
Podsjećanja radi, krajem septembra 2016. godine, skupština Kosova je odložila odobrenje zahtjeva vlade Kosova da kompaniji “Enviditi“ obezbijedi licencu za ispitivanje energetskih minerala na Kosovu.
“Enviditi enerdži Kosovo“ je firma koju vodi general Vesli Klark, a kompanija je zainteresovana za podzemnu gasifikaciju uglja na Kosovu i proizvodnju sintetičkog gasa, dizela i kerozina.
Prvobitni zahtjev za dozvolu kompanija je podnijela 2013. godine, za tri licence, ukupne površine od preko 3.400 kilometara.
Projekat uključuje gasifikaciju podzemnog uglja tehnološkim metodama koje omogućavaju proizvodnju sintetičke nafte (dizela), hemijskim procesom gasifikacije uglja, kroz upotrebu naprednih tehnologija.
“Enviditi“ očekuje da poveća početnu proizvodnju od 1.200 barela goriva dnevno na 20.000 barela, prvobitnim investiranjem 15 miliona dolara, da bi investicija dostigla pet milijardi dolara. Novosti.online