BEOGRAD, Sudeći prema prognozama bankara, ni sljedećih nekoliko godina ne bi trebalo očekivati bitniji rast euribora, kaže generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.
Nizak nivo ove evropske međubankarske kamatne stope naročito odgovara gradjanima koji su uzeli stambene kredite indeksirane u evrima, jer im ne podiže ratu kredita.
Kako kaže Vasić, u naredne tri-četiri godine vrijednost euribora bi mogla ostati veoma niska.
“Euribor se godinama unazad smanjuje, a sada je negativan što odgovara privredi i građanima čiji krediti su vezani za njega. Naravno, on kako se smanjuje može i da raste, ali ja lično ne očekujem da će se to desiti unutar naredne tri-četiri godine, barem ne osetnije“, ističe Vasić.
On kaže da i ako do porasta bude dolazilo, on neće biti nagao, već postepen.
“Svakako ne očekujem velike oscilacije i da se euribor recimo vrati na nivo od četiri- pet odsto, koliko je bio pre desetak godina”, rekao je Vasić.
Kako je Tanjugu ranije rečeno u Narodnoj banci Srbije, oko 65 odsto vrijednosti domaćih kredita indeksirano u Srbiji je ili odobreno u evrima, a 43 odsto njih vezano je za euribor.
On više utiče na kredite privredi, jer je 83 odsto kredita privredi evroindeksirano, a kod kredita stanovništvu 44 procenta, gde većinu čine upravo stambeni krediti.
U NBS su naveli da je teško procjeniti kako će se euribor dalje kretati, jer to zavisi od ponude i potražnje.
Objasnili su, međutim, da će njegovo kretanje najviše zavisiti od politike Evropske centalne banke i u kojoj mjeri će ona voditi ekspanzivnu monetarnu politiku.
Euribor je evropska međubankarska stopa koja zapravo predstavlja kamatnu stopu po kojoj prvoklasne evropske banke jedna drugoj pozajmljuju novac na međubankarskom tržištu.
Banke u Srbiji euribor koriste kao referentnu kamatnu stopu, odnosno osnovicu u strukturi nominalne kamatne stope pri obračunu kamatnih stopa na kredite koji su indeksirani evrima. U ponudi su najčešće tromjesečni i šestomesečni euribor. Njihova vrijednost se obračunava dnevno. Tanjug