BRISEL – Uvođenje digitalnog evra moglo bi koštati znatno više nego što se prvobitno mislilo i evropske banke taj proces bi mogao da košta i do 30 milijardi evra, pokazala je studija revizorsko-konsultantske kuće PricewaterhouseCoopers (PWC).
Studiju, koju su od PWC-a naručile Asocijacije evropskog kreditnog sektora (ECSAs), pokazuje da bi za 19 analiziranih monetarnih institucija troškovi prilagođavanja iznosili više od dvije milijarde evra.
Kada se dobijeni iznos iz studije preslika na cjelokupnu zonu, ukupni troškovi bi u zavisnosti od mogućih scenarija iznosili između 18 i 30 milijardi evra.
PWC je identifikovao nekoliko oblasti u kojima bi bila potrebna najveća ulaganja.
To su prilagođavanje mobilnih bankarskih aplikacija, platformi za bankarstvo preko interneta, fizičkih platnih kartica, terminala za plaćanje u prodajnim objektima i prilagođavanje bankomata. U istraživanju se procjenjuje da bi sama adaptacija bankomata banke u prosjeku koštala po devet miliona evra.
Uz to, kako se naglašava, uvođenje digitalnog evra bi moglo godišnje da veže gotovo polovinu raspoloživih zaposlenih stručnjaka, što bi blokiralo inovacije u platnom prometu.
Monetarne vlasti eurozone već godinama rade na digitalnoj verziji jedinstvene evropske valute. On bi bio elektronsko sredstvo plaćanja kao digitalna verzija novčanica i kovanica i bio bi dostupan, i važio u svim članicama eurozone. U 13 od 20 članica zone evra građani su za elektronska plaćanja upućeni na platne kartice inostranih privatnih kompanija.
Evropska centralna banka želi da parira privatnim ponuđačima elektronskih platnih usluga, u prvom redu američkim firmama kao što su PayPal, Mastercard i Visa koje trenutno dominiraju na evropskom tržištu, i da uspostavi stratešku autonomiju EU u platnom prometu.
Plaćanje digitalnim evrom iz e-novčanika bilo bi moguće u prodavnici, na internetu, kao i preko pametnog telefona ili kartice, online i offline. Digitalni evro bi, kako je zamišljeno, unaprijedio i zaštitu podataka, pošto ECB ne bi nadzirala lične podatke prilikom elektronskog plaćanja.
Međutim, u bankarskom sektoru u eurozoni vlada veliko podozrenje prema digitalizaciji evra i strahuje se od ozbiljnih rizika, pišu mediji. Skeptici postavljaju i pitanje dodatnih koristi koje bi to donijelo u odnosu na postojeće načine plaćanja.
Prema pisanju medija, banke i štedionice strahuju da bi građani u kriznim vremenima svoje depozite mogli masovno da pretvaraju u digitalni evro, što bi ugrozilo likvidnost poslovnih banaka. Zbog toga se raspravlja i o mogućnosti uvođenja gornjih granica za deponovanje digitalnog evra.
Projekat digitalnog evra još je u pripremnoj fazi koja je počela u novembru 2023. godine i treba da bude okončana ove godine. Odluku o eventualnom uvođenju Savjet guvernera ECB donijeće najranije 2026. godine. Biznis.rs