BANJALUKA, SARAJEVO – Mikrokreditne organizacije u Republici Srpskoj imale su gotovo duplo veću dobit prošle godine nego u Federaciji BiH iako je tamo gotovo tri puta veće tržište.
Šta treba da znate?
Mikrokreditne organizacije u RS ostvarile su 45 miliona KM dobiti u 2025. godini
U Federaciji BiH dobit mikrokreditnog sektora iznosila je 26,52 miliona KM
Ukupna bruto aktiva MKO sektora u RS dostigla je 892 miliona KM
Banke u BiH prošle godine ostvarile ukupnu dobit od 880 miliona KM
Tako su, prema podacima entitetskih agencija za bankarstvo, mikrokreditne organizacije u Srpskoj 2025. godine imale dobit od 45 miliona KM, dok su u FBiH imale 26,52 miliona KM.]
Podaci Agencije za bankarstvo RS
Iz Agencije za bankarstvo Republike Srpske saopštili su da je pozitivan finansijski rezultat mikrokreditnog sektora sa 31. decembrom 2025. godine iskazan u ukupnom iznosu od 45 miliona KM i manji je za sedam miliona KM u odnosu na ostvarenu dobit 2024. godine.
“Krediti bez kašnjenja u otplati iznosili su 765 miliona KM ili 97,1 odsto ukupnih kredita. Dospjela potraživanja iznosila su 2,8 miliona KM ili 0,4 odsto ukupnih kredita. Ukupna bruto aktiva MKO sektora iznosila je 892 miliona KM, te je ista uvećana za 22 odsto ili 160 miliona KM u odnosu na 31. decembar 2024. godine. Ukupni bruto krediti iznose 788 miliona KM i za 19 odsto ili 127 miliona KM su veći u odnosu na kraj 2024. godine”, naveli su iz Agencije za bankarstvo RS.
Rezultati mikrokreditnog sektora u FBiH
U preliminarnim rezultatima Agencije za bankarstvo FBiH piše da je finansijska dobit mikrokreditnog sektora u FBiH tokom prošle godine bila 26,52 miliona KM.
Ovo je veća dobit mikrokreditnog sektora u ovom entitetu, jer je 2024. godine iznosila 22,7 miliona KM.
Kako piše u podacima entitetskih agencija za bankarstvo, mikrokreditnih organizacija sa sjedištem u Republici Srpskoj ima 14, dok je u FBiH taj broj 13.
Ekonomista: Postoje strukturne razlike između entiteta
Ekonomista Admir Čavalić smatra da je riječ o vrlo interesantnim podacima.
“Postoje strukturne razlike u mikrokreditnim sektorima Federacije BiH i Republike Srpske. Evidentno je da je vrlo vjerovatno razvijenija konkurencija u FBiH te su smanjene stope profita. Moguć je i značajniji regulatorni okvir, čime se povećavaju operativni troškovi. Takođe, moguće je da u RS u komparaciji sa komercijalnim bankarstvom, fizička i pravna lica više koriste mikrofinansiranje, odnosno koriste usluge mikrokreditnog sektora nego u FBiH. U Federaciji BiH više je bankocentrično finansijsko tržište. Sve u svemu, postoje razlike koje determiniraju stopu profita i vidimo da su one drastične kada se porede dva entiteta”, naglasio je Čavalić za “Nezavisne novine“.
Banke u BiH ostvarile 880 miliona KM dobiti
Podsjećamo, kako su “Nezavisne novine” ranije pisale, dobit banaka u Bosni i Hercegovini u prošloj godini iznosila je 880 miliona KM.
Kako se navodi u izvještaju Agencije za bankarstvo FBiH, banke u Federaciji BiH ostvarile su neto dobit od 613 miliona KM, što predstavlja rast u odnosu na godinu ranije, kada je dobit banaka iznosila oko 600 miliona KM.
Sa druge strane, prema podacima Agencije za bankarstvo Republike Srpske, ostvarena neto dobit na nivou bankarskog sektora iznosi 267 miliona KM i za osam odsto ili 20 miliona KM je veća u odnosu na uporedni period u 2024. godini. Nezavisne
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Evo imamo ponovo ograničene marže, opet po džepu trgovaca, a kada će da se ograniči zarada ovih modernih zelenaša? Banaka? Kada će država malo da ograniči prilive u svoju kasu (PDV, razni porezi, akcize, takse…)?