BEOGRAD, Podaci o poslovanju banaka Srbije pokazuju da je bankarski sektor i u 2007. godini nastavio intenzivan rast, što je rezultat uspješno provedenih reformi – saopštila je Narodna banka Srbije /NBS/.
U saopštenju se navodi da je zahvaljujući reformama u protekle četiri godine obim poslovanja bankarskog sektora povećan za više od četiri puta, krediti preduzećima više od tri puta, krediti stanovništvu skoro 11 puta, a od toga stambeni krediti za više od 20 puta.
“Zahvaljujući provedenim reformama i, naravno, rejtingu zemlje, ponovo je posle dužeg perioda uspostavljen i normalizovan platni promet sa inostranstvom i našim privrednim subjektima omogućeno je da uzimaju kredite u inostranstvu” – stoji u saopštenju.
Kako se navodi, poslije višegodišnjeg odsustva savremenih instrumenata plaćanja, prije svega dugoročnih kredita stanovništvu i preduzetnicima, Srbija danas ima savremeni bankarski sektor koji je sposoban da odgovori na narastajuće potrebe i privrede i stanovništva, uključujući i obavljanje transakcija elektronskim putem, bez odlaska u banku.
Samo u prošloj godini aktiva bankarskog sektora porasla je za 34 odsto i dostigla je 65 odsto društvenog bruto proizvoda zemlje, a takav bankarski sektor bio je u stanju da u prošloj godini odobri 37 odsto ili 110 milijardi dinara više kredita privredi, čime su omogućeni kontinuirani rast proizvodnje, izvoza i otvaranje novih radnih mjesta.
Krediti odobreni stanovništvu povećani su u 2007. godini za čitavih 55 odsto i premašili su 400 milijardi dinara, pri čemu je najznačajniji rast, od čak 88 odsto, zabilježen kod stambenih kredita, na koje se odnosi 90 milijardi dinara.
NBS upozorava na prisutne makroekonomske rizike, podstaknute prije svega političkim rizicima vezanim za rješavanje statusa Kosova, za predstojeće predsjedničke i lokalne izbore, kao i za stabilnost i eventualne korake izvršne vlasti.
“Ovi rizici bi za posledicu mogli imati obaranje kreditnog rejtinga Srbije i nepovoljan uticaj na percepciju učesnika na finansijskim tržištima i kod privrednih subjekata u pogledu budućih makroekonomskih kretanja, što će svakako uticati i na njihove poslovne poteze, a time i na stanje u finansijskom sistemu” – kaže se u saopštenju.