BANJALUKA – Podizanje referentnih kamatnih stopa od strane najvažnijih svjetskih finansijskih institucija neminovno će dovesti do povećanja kamata na kredite za privredu i građane, upozoravaju iz Investiciono-razvojne banke Republike Srpske (IRBRS).
Na djelu je najbrži rast kamata od uvođenja evra 2002. godine. Evropska centralna banka (ECB) je u oktobru i septembru podigla kamatu za 75, a u julu za 50 baznih poena, čime su njene stope izašle iz negativne zone prvi put od 2014. godine.
Sredinom decembra, ECB se odlučila za novo povećanje referentne kamatne stope, podigavši je sa 1,5 odsto na dva odsto što je izuzetno visoko u odnosu na kamatna očekivanja u Evropi i kod nas.
Podizanje referentnih kamatnih stopa ECB-a dovodi i do rasta cijene zaduživanja. Naime, rastu stope EURIBOR-a što automatski poskupljuje i kredite čija je otplata vezana za kretanje ove evropske kamatne stope.
Udruženje ekonomista RS SWOT nedavno je pokrenulo projekat Finansijske pismenosti kako bi se građanima na što bolji način predočile „zamke“ koje se kriju prilikom uzimanja kredita.
Ovaj projekat podržala je i Investiciono-razvojna banka Republike Srpske.
Dražen Vrhovac, v.d. direktora IRBRS navodi da u Republici Srpskoj gotovo svi znaju da Investiciono-razvojna banka ima najpovoljnije kreditne linije za privredu i stanovništvo, mnogi ljudi ne znaju da IRBRS ne radi direktan plasman kredita stanovništvu već da se ti krediti uzimaju posredno preko komercijalnih banaka.
“Najbolja zaštita od kamatnih udara kod novog zaduživanja svakako je ugovaranje kredita sa fiksnom kamatnom stopom koja ostaje ista bez obzira na ostala kamatna kretanja na tržištu. Ugovarajući ovakvu kamatnu stopu sa bankom, korisnici kredita u potpunosti su zaštićeni od kamatnog rizika”, kazao je Vrhovac.
Prema negovim riječima fiksna kamata može nositi više troškove zaduženja u momentu uzimanja kredita u poređenju sa onima po promjenjivoj stopi. Međutim, stvarni efekti zaduženja po fiksnoj stopi dolaze do izražaja na srednji ili dugi rok, u uslovima visoke volatilnosti na finansijkim tržištima kakva je danas prisutna.
“Upravo je i to jedan od razloga zbog kojeg smo podržali projekat Finansijske pismenost jer kao društveno odgovorna institucija imamo obavezu da građanima dodatno skrenemo pažnju na šta treba posebno da se stavi fokus prilikom uzimanja kredita”, kaže Vrhovac.
On je savjetovao sve koji razmišljaju o kreditnom zaduživanju da ne precjenjuju svoju kreditnu sposobnost, u smislu urednog servisiranja svojih obaveza te da računaju i na mogućnost daljeg pogoršanja kreditnih uslova u međunarodnim okvirima. Ovo posebno kod zaduženja koja se realizuju po varijabilnoj kamatnoj stopi.
Što se tiče mogućnosti za dalji rast kamatnih stopa širom svijeta od strane centralnih banaka, pa i Evropske centralne banke, kao mjere za ublažavanje inflatornih pritisaka, treba istaći da je u Pravilima plasmana IRBRS po kreditnim linijama ograničena i maksimalna izlazna kamatna stopa banke, tako da uz maksimalnu kamatnu maržu finansijskog posrednika, kamatna stopa za krajnjeg korisnika ne može preći pet odsto, bez obzira na rast EURIBOR-a.
“Sigurno da ovo pruža sigurnost privrednicima i ostalim korisnicima kredita IRBRS što znači da će u svakom mogućem razvoju događaja na finansijskim tržištima imati na raspolaganju povoljna kreditna sredstva.Pored toga, stambeni krediti IRBRS se realizuju uz fiksnu kamatnu stopu, tako da su korisnici u potpunosti zaštićeni od kamatanih kretanja na međunarodnim tržištima tokom cijelog perioda otplate koji je do 25 godina”, kazao je Vrhovac.
On dodaje da treba imati u vidu da, u opštem slučaju suzbijanje inflacije putem kontrakcije potrošnje kroz rast troškova zaduženja može dovesti do usporavanja ukupne ekonomske aktivnosti, a ovo opet sa svoje strane vodi stagniranju opštih ekomonskih i socijalnih uslova.
„Upravo se u tome i ogleda uloga razvojnih banaka u uslovima kriznog razvoja da, kroz koncept kontracikličnog djelovanja podstiču održavanje ekonomske aktivnosti i dalji društveno-ekonomski rast i razvoj,“ naglašava Vrhovac. SWOT