BANJALUKA – Uprava Investiciono – razvojne banke (IRB) Republike Srpske nedavno je najavila da će početi sa direktnim plasmanima kredita stanovništvu, a koji će se po svemu sudeći odobravati bez nadzora Agencije za bankarstvo Republike Srpske.
To bi, po ocjeni stručnjaka, moglo biti pogubno s obzirom na sve ono što se dešavalo kada je banka odobravala direktne plasmane privredi, a što je rezultiralo prodajom 180 miliona maraka loših kredita za 30 miliona maraka.
Naime, kako je za CAPITAL rečeno u Agenciji, od osnivanja pa do danas poslovi koji su vezani za Investiciono-razvojnu banku Republike Srpske nisu u njihovoj nadležnosti.
„IRB RS je jedino dobio saglasnost Agencije za obavljanje poslova platnog prometa i samo ti poslovi će biti pod našom supervizijom, kada IRB RS krene sa ovim poslovima“, kazali su oni.
Za sva pitanja koja se odnose na aktivnosti, uključujući i eventualne direktne plasmane kredita uputili su nas na IRB RS.
To smo i učinili, ali u ovoj finansijskoj instituciji nisu pokazali zainteresovanost za učešće u ovoj temi, pa na naša konkretna pitanja nije bilo odgovora.
Podsjećamo, direktor IRB-a Nedeljko Ćorić nedavno je otkrio da će građani moći podnijeti zahtjev za stambeni kredit direktno u njihovim prostorijama, a ne u komercijalnim bankama kako je to bio slučaj do sada.
Ćorić je najavio da će predstavnici IRB-a svake sedmice boraviti u lokalnim zajednicama širom Srpske i da će građani moći posredstvom njih da predaju potrebnu dokumentaciju za kredit.
On je kazao i da su do sada najveći profit od stambenih kredita imale komercijalne banke i da se IRB odlučio na ovu mjeru jer ima kapacitet za plasman kredita, najavljujući da će uslijediti i slični krediti za privrednike koji će biti plasirani zajedno sa komercijalnim bankama.
Ekonomista Svetlana Cenić sumnja da je došlo do promjene nekih odnosa u posredništvu između komercijalnih banaka i IRB-a.
„Kada plasiraju sredstva preko komercijalnih banaka, banka koja je uzela sredstva snosi rizik. Očigledno da komercijalne banke neće da posluju s njima i snose taj rizik“, ocijenila je ona.
Sa druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta u Palama Marko Đogo smatra da rizik kod kredita stanovništvu nije ni blizu isti kao kod plasmana privredi.
„Iskustvo je pokazalo da su plasmani stanovništvu u posljednjih 20 godina najstabilniji i sa najmanjim procentom loših (NPL) kredita“, kaže Đogo.
Međutim, njega brine što je broj zahtjeva za kredite IRB-a mnogo veći od finansijskih kapaciteta banke.
„Ne vidim šta se mijenja ako ne budu imali dovoljno sredstava da povećaju obim kreditnih plasmana“, rekao je on.
Podsjećamo, Investiciono-razvojna banka Republike Srpske prestala je sa direktnim plasmanima sredstava privredi bez posredovanja poslovnih banaka krajem 2016. godine.
Ova odluka je bila rezultat pritisaka i preporuka međunarodnih finansijskih institucija koje su smatrale da IRB ne bi trebalo da preuzima kreditni rizik direktno, već da to čine komercijalne banke koje vrše procjenu klijenta.
Iz tog perioda je ostalo 180 miliona maraka nenaplativih kredita koji su se često dijelili po stranačkoj liniji i bez kvalitetnog pokrića, a za pojedine se danas sudi bivšim prvim ljudima u vlasti.
IRB je potraživanja iz tih kredita krajem 2023. godine za 32 miliona maraka prodao firmi „Standard Računovodstvene Usluge“ u vlasništvu advokata Miloša Stevanovića.
3 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
To što Agencija neće nadzirati IRB i nije neki gubitak, jer i postojeći nadzor više liči na formalnost nego na stvarnu kontrolu, što dugoročno nosi ozbiljne rizike po stabilnost bankarskog sistema.
To im je način da izvalče drzavne pare. Bitno je da putuju po svijetu i trose narodne pare..kvazi strucnjaci..uzimace sada od mladih da se ugrade.
IRB je jedan obična ljuštura, puna neradnima, neznalica i udomljenih papaka. Nju treba rasformirati i dati Fondovima da upravljaju svojim kapitalom. IRB je protocni bojler, nema svojih plasmana..niti je banka niti je Fond, zivi od naknade za upravljanje koja se potrosi na plate zaposlenih i javne nabavke..plate su od 2500-8000 KM za nerad. Preko 170 zaposlenih prima vrhunske plate, iznadprosjecne za RS. Imaju rukovdilaca i direktora vise nego referenata, izmisljaju se radna mjesta i Sektori. Najvevi uspjeh uprave negdje otici uslikati se i staviti na portal i potrositi nekoliko hiljada eurica.