BEOGRAD – Kocka je najopasnija bolest zavisnosti od svih. Jer, kada ste alkoholičar, vi ne možete dnevno u sebe da unesete alkohola u vrijednosti većoj od 100 evra. Kada ste narkoman, ne možete da potrošite dnevno više od 100 evra na takve supstance, a kada ste kockar vi možete da prokockate veliki novac za jedan dan.
Ovo je jedna od ispovijesti anonimnog ovisnika o kocki koji se javio na upitnik u okviru istraživanja Nove ekonomije iz Beograda i portala CAPITAL.
Sagovornik Marko* kockanje opisuje kao „rupu bez dna“, a kaže da neprestano osjeća grižu savjesti.
„U suštini, ti si uvek na gubitku“, dodaje on i kaže da je problem to „što ne može da se izbori sam sa sobom“.
U istraživanju koje je Nova ekonomija sprovela sa portalom CAPITAL saznali smo od nekoliko stotina čitalaca kakva su njihova iskustva sa ovim društvenim problemom.
Srbija nema preciznu procjenu koliko je ljudi potencijalno ugroženo kockanjem, niti koliko tačno ima patoloških kockara.
Procjene koje su emitovali mediji kreću se u rasponu od nekoliko hiljada građana – do čak nekoliko stotina hiljada.
Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ (podaci za 2018. godinu, objavljeni 2020. godine), u Srbiji je problem kockanja imalo između 51.000 i 93.000 ljudi, od čega su od 14.000 do 33.000 patološki kockari.
Ipak, od tada do danas, tačan broj zavisnika od kocke u Srbiji nije praćen, ali procjene iz studija rađenih u inostranstvu, ukazuju na to da ovaj problem ima od dva do četiri odsto populacije, uglavnom muškaraca.
Udruženje priređivača igara na sreću više puta je odlučno odbacivalo ove procjene, navodeći da se za stručnu pomoć zbog potencijalnih problema sa zavisnošću zatraži samo 150 do 200 osoba – odnosno da ih ukupno ima tek nešto više od 1.000.
Više o problemu rasprostranjenosti kockanja u Srbiji pročitajte u nastavku: