BEOGRAD, Monetarni odbor Narodne banke Srbije (NBS) smanjio je danas referentnu kamatnu stopu sa 13 na 12 odsto, kao i obaveznu rezervu sa 35 na 30 odsto s ciljem poboljšanja dinarske likvidnosti banaka, izajvio je guvrener NBS-a Radovan Jelašić.
Mjere obavezne rezerve banaka kod NBS-a biće primjenjivane od 18. jula i treba da doprinesu povećanju dinarske likvidnosti bankarskog sektora od oko 13 milijardi dinara (140 miliona evra).
Jelašić je na konfereniji za novinare NBS naglasio da je to urađeno zbog povoljnijih platno-bilansnih kretanja, jer je u maju prvi put poslije pet godina suficit u tekućem platnom bilansu, dok je stabilan kurs dinara nekoliko mjeseci i bez intervencije NBS-a, smanjena je agregatna tražnja, kao i rizik po osnovu eventualnog rasta cijena hrane i stabilizacije inflatornih očekivanja.
“Očekivana inflacija u junu iznosiće oko minus 0,1 odsto, kao posledica sezonskog pada cene poljoprivrednih proizvoda, dok će bazna inflacija iznositi oko 0,6 odsto”, ocijenio je guverner.
Jelašić je rekao da je, prema zvaničnoj statistici, u prvom tromjesečju ostvaren međugodišnji pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 procenata, što je povoljnije od očekivanog i ocijenio da će on nastaviti da pada u drugom tromjesečju na oko 4,5 do pet odsto.
On smatra da će međugodišnji rast inflacije u junu biti oko 8,2 odsto, a na kraju godine oko osam odsto, plus – minus dva procenta.
“U maju je zabeležen prvi put posle pet godina suficit tekućeg platnog bilansa”, rekao je Jelašić i naveo da je suficit dostigao 65,3 miliona evra, kao rezultat visokih doznaka iz inostranstva i prepolovljnog deficita spoljne trgovine.
Govoreći o fiskalnim kretanjima, on je naveo da su prihodi budžeta i dalje ispod očekivanja, dok su rashodi veći od planiranih i dodao da je konsolidovani fiskalni deficit u maju dostigao 17 milijardi dinara (oko 183 miliona evra) i u potpunosti je finansiran zaduživanjem države na domaćem tržištu.
Jelašić je rekao da je deficit budžeta Srbije u junu iznosio dodatnih 11,1 milijardu dinara (oko 120 miliona evra) u odnosu na očekivanih 55 do 60 milijardi dinara (oko 620 miliona evra) do kraja godine.
Govoreći o mogućim očekivanjima da smanjivanje referentbne kamatne stope smanji i visunu kamata na kredite kod poslovnih banaka, Jelašić je istakao da će svaka banka da cijeni šta da radi u određenom trenutku.