SARAJEVO, BANJALUKA – Republika Srpska i Federacija BiH postepeno smanjuju spoljni dug, vidi se u dokumentima Ministarstva finansija i trezora u Savjetu ministara Bosne i Hercegovine.
Kako piše u podacima za prvi kvartal ove godine, i FBiH i RS su smanjile spoljni dug u odnosu na posljednji kvartal prethodne godine.
U ovom dokumentu stoji da je ukupan spoljni dug Bosne i Hercegovine u prvom kvartalu ove godine iznosio oko 8,95 milijardi KM ili 22 odsto BDP-a.
Najveći spoljni dug bio BiH je imala 2022. godine kada je on iznosio 9,81 milijardu KM ili oko 28 odsto BDP-a.
Nakon toga, 2023. godine iznosio je 8,92 milijarde KM ili oko 22 odsto BDP-a, dok je krajem prošle godine opet narastao na 9,23 milijarde KM ili oko 24 odsto BDP-a.
Kada su u pitanju entiteti, spoljni dug Federacije BiH u prvom kvartalu ove godine iznosio je 4,89 milijardi KM i manji je za oko 90 miliona KM u odnosu na kraj 2024. godine, kada je bio 5,07 milijardi KM.
Sa druge strane, spoljni dug Republike Srpske je krajem marta ove godine bio 3,97 milijardi KM i manji je za oko 78 miliona KM u odnosu na kraj prethodne godine, kada je iznosio 4,06 milijardi KM.
I dug institucija BiH je smanjen sa 43,4 miliona KM na 41,6 miliona KM, dok je spoljni dug Brčko distrikta u istom periodu povećan je sa 49,94 miliona KM na 50,75 miliona KM.
Najviše se duguje Evropskoj investicionoj banci, 2,49 milijardi KM, pa Svjetskoj banci 1,38 milijardi KM, Međunarodnoj asocijaciji za razvoj 898 miliona KM, te Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj 877 miliona KM.
Spoljni dug Bosne i Hercegovine je izražen većinom u evrima, i to oko sedam milijardi KM dugovanja je u ovoj valuti.
Predrag Mlinarević, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, rekao je za “Nezavisne novine” da za analizu održivosti javnih finansija i upravljanja javnim dugom mjerodavni su relativni, a ne apsolutni pokazatelji visine javnog duga.
“Drugim riječima, apsolutni iznos javnog duga ima malu analitičku upotrebnu vrijednost u odnosu na učešće javnog duga u BDP-u. Razlog za to leži u činjenici da pokazatelj učešća javnog duga u BDP-u, pored informacije o nivou zaduženosti zemlje, prikazuje i potencijal za njegovim urednim servisiranjem. Zemlje zato mogu imati rast apsolutnog iznosa javnog duga uz istovremeni pad relativnog kao rezultat većeg rasta BDP-a u odnosu na rast javnog duga“, istakao je Mlinarević.
Dodao je da je ovakav razvoj situacije rezervisan za slučajeve kada se javno zaduženje koristi za prave namjene i podstiče privredni rast.
“U tom svjetlu treba posmatrati i našu zemlju. Infrastrukturna neizgrađenost i potreba za privlačenjem investicija većeg nivoa dodane vrijednosti zahtijevaju sredstva koja prevazilaze kapacitete tekućih javnih prihoda. Zbog toga kod nas ne bi trebalo da postoji dilema da li se treba zadužiti, već se fokus treba usmjeriti na odgovor na pitanje za šta se treba zadužiti. To pretpostavlja postojanje razvojne strategije kojom bi se projektovala poželjna privredne struktura, a zaduživanjem bi se osigurala sredstva za ostvarivanje razvojnih ciljeva“, zaključio je Mlinarević.
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Kakvi su pokazatelji unutrasnjeg duga? Dugova fondova? Javnih preduzeca?