Od početka godine, prema evidenciji baze NEPRO, sa rafova u radnjama u Srbiji povučeno je više od 80 artikala. Profesorka fizičke hemije Svetlana Stanišić kaže za RTS da povlačenje proizvoda ukazuje da funkcioniše sistem kontrole i ističe da ono što je bezbjedno ne mora da znači da je dobro.
Potrošači imaju pravo na povraćaj novca ako se neki proizvod proglasi nebezbjednim, račun nije neophodan, rekla je Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača.
Nebezbjedni proizvodi uglavnom su u Srbiju stizali iz inostranstva, četvrtina njih su igračke, odjeća, oprema za kuću i mali kućni aparati. Kako su uspeli da stignu do tržišta i pored kontrole? Koliko su opasni? Ko snosi najveću odgovornost? Kakva su prava onih koji kupe proizvod za koji se ispostavi da je opasan?
“Ne jedite ga – sadrži kancerogen metal”, “Povučena dva proizvoda sa tržišta Srbije – predstavljaju rizik za zdravlje”, “Povučen proizvod za djecu zbog rizika od gušenja”, samo su neki od naslova, koje smo mogli da pročitamo prethodnih nedelja.
Profesorka fizičke hemije Svetlana Stanišić rekla je za RTS da evidencija povučenih proizvoda ukazuje da funkcioniše sistem kontrola, jer na drugim mjestima gdje je sve u redu i nemamo informacije da je neki proizvod nebezbjedan ne znači da je sve tako, već da kontrola možda nije udrađena.
“Ne možete da iskontrolišete svaki proizvod koji dođe na tržište. Bezbjednost hrane sada je na najvišem nivou, međutim sada mnogo više znamo, što ne isključuje ljudsku grešku. Najčešće se dešavaju hemijske kontaminacije“, navela je Stanišićeva.
Bezbjednost i kvalitet nije isto
Bezbjednost i kvalitet hrane nije isto, rekla je Stanišićeva i ukazala da ljudi često misle da ako je nešto bezbjedno da je to i dobro.
„Sastojci koji se nalaze u čipsu ili u suvom mesu su takođe kancerogene. Zavod za javno zdravlje u Srbiji objavio je podatak da se u Srbiji više pije alkohola nego mlijeka”, kaže Stanišićeva.
RTS
