BEOGRAD, Na kraju prošle godine ukupan spoljni dug Srbije bio je 23,8 milijardi evra nakon što je u četvrtom tromjesečju povećan za 2,9 odsto ili za 671,4 miliona, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS).
Odnos spoljnog duga i bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji ukazuje na eksternu solventnost zemlje, bio je neznatno ispod nivoa visoke zaduženosti od 80 odsto i iznosio je 79,6 odsto, navela je NBS u Analizi duga Republike Srbije.
U četvrtom kvartalu prošle godine u odnosu na treće učešće spoljnog duga u BDP je bilo veće za 2,7 procentnih poena a na rast tog indikatora uticalo je povećanje spoljnog duga javnog i bankarskog sektora.
Odnos spoljnog duga javnog sektora i BDP je na kraju decembra bio 30,4 odsto a odnos spoljnog duga privatnog sektora i BDP dostigao je 49,2 odsto što je, u poređenju s krajem septembra, više za 0,9 odnosno 1,9 procentnih poena.
Istovremeno je odnos spoljnog duga i izvoza robe i usluga uvećanog za inostrane doznake u četvrtom tromjesečju smanjen za 6,2 procentna poena, na 181,3 odsto, što je, kako se navodi, u granicama održivosti (220 odsto).
Struktura ukupnog spoljnog duga po ročnosti je promjenjena tako što je povećano učešće kratkoročnog u ukupnom spoljnom dugu na 7,7 odsto na kraju četvrtog sa 5,6 odsto na kraju trećeg tromjesečja prethodne godine.
Rast učešća kratkoročnog duga posljedica je povećanja zaduživanja po osnovu kratkoročnih bankarskih depozita i linija koje je uobičajeno za kraj godine.
Međutim, pošto su banke već u januaru 2011. razdužile po tom osnovu prema inostranstvu, u NBS očekuju da analiza stanja spoljnog duga na kraju marta pokaže smanjenje učešća kratkoročnog u ukupnom spoljnom dugu.
U valutnoj strukturi spoljnog duga evro ima najveće učešće, od 76,4 odsto, učešće dolara je deset odsto, specijalnih prava vučenja 8,3 a švajcarskog franka 4,6 odsto. Emg.rs, Beta