BEOGRAD, Četiri stotine hiljada razloga imaju čelnici Teniskog saveza Srbije da se nadaju uspjehu reprezentacije u finalu Dejvis kupa protiv Francuske. Tačno toliko iznosi minus u njihovoj kasi, pa je jasno da će im samo uspjeh i finansijska injekcija od 1.150.000 dolara koliko-toliko donijeti dugo čekani mir.
Ipak, ne ide njima sav taj novac, već svega 30 odsto, odnosno oko 350.000 dolara, jer ostatak, prema ranije postignutom dogovoru, ide najboljim srpskim teniserima. U slučaju trijumfa i osvajanja „salatare“ njima pripada 800.000 dolara, što se opet ne dijeli na iste sume, već u zavisnosti od toga koliko je ko proveo na terenu i kakve je rezultate ostvarivao.
– I pored tih milion dolara, jasno je da se TSS nalazi u teškoj situaciji, i moraćemo da se borimo sa finansijskim problemima sve dok nam država ne izađe u susret, jer ovo je jedinstvena prilika da osvojimo Dejvis kup. Finale protiv Francuske jedan je od najvećih događaja u posljednjih nekoliko godina i to treba da se organizuje na najvišem nivou – poručuje predsednik TSS Slobodan Živojinović.
Javna je tajna da je upravo organizacija mečeva u „Beogradskoj areni“ velika glavobolja nacionalnog saveza. Prvo, svaki dan iznajmljivanja najveće srpske dvorane košta oko 25.000 evra, a minimum boravka reprezentacije za jedan meč u njoj je pet dana. Ukoliko je podloga šljaka, onda je taj period još duži zbog kompleksnijeg postavljanja zemlje. Naravno, sve to mora da plati TSS, ako ne uspije da privoli grad ili državu da se „isprse“ i oni preuzmu ceh – što se povremeno i desi, ali ne i svaki put.
Pri tom, jasno je da od ulaznica ne može da se ostvari bilo kakav značajniji prihod, jer je prodaja karata, do sada, uvijek išla kilavo. Protiv Češke u Dejvis kupu, na primjer, prodato je svega 8.000 ulaznica, a čak 7.000 podijeljeno ljubiteljima tenisa, dok je u ranijim susretima Dejvis i Fed kupa prodaja išla još gore (Uzbekistan, Japan, Rusija – tribine su bile više nego poluprazne). Tek, i tih osam hiljada jedva da pokriva troškove održavanja dvorane, a tu tek treba dodati plaćanje hotela domaćim i stranim igračima, organizaciju svečane večere, ketering za VIP goste, prevoz svim učesnicima i ostale troškove. Ipak, finale je drugačije od ostalih mečeva, a prema najavama neće biti besplatnih ulaznica – navala i interes je već sada toliki da će 20.000 karata sigurno biti prodato, mada cijene još nisu određene.
Opet, kada se stiša fama oko finala, bez obzira na slavlje ili poraz, kasa TSS će opet zjapiti poluprazna. Sve dok se sistemski, u partnerstvu sa državom, ne riješi pitanje finansiranja srpskog tenisa.
POZAJMICA
Koliko je bijeda zakucala na vrata Teniskog saveza Srbije govori i činjenica da je Slobodan Živojinović morao da plati 40.000 evra iz svog džepa kako bi jedan meč nacionalnog tima uopšte mogao da bude održan. Novac, u toj prilici, niko drugi nije htio dati.
IGRAMO SAMO ZA PUN STOMAK
Teniseri koji nisu u top 100 na svijetu imaju velike probleme da izdrže troškove putovanja i turnira, jer sve pada na njihova pleća. Mnogi su prinuđeni da „nadniče“ po Sloveniji, Njemačkoj, Austriji, SAD igrajući tamošnje lige, i tako zarade par hiljada evra za mjesec dana. Ostali javno priznaju da igraju za „pun stomak“, u kakvoj situaciji su, navodno, sve do prije nekoliko meseci bili i Ilija Bozoljac i Dušan Vemić.
SLABA VAJDA OD SPONZORA
Od sponzora nema velike vajde u TSS, jer firme, za razliku od drugih sportova nemaju priliku da prikazuju svoj logo na panoima tokom takmičenja, niti da reklamama u dvorani budu primećeni tokom TV prenosa. Samim tim, teško je privući kompanije da daju novac, a za uzvrat ništa ne možete da im obećate. Ipak, uprkos takvoj situaciji NIS, „Telekom“, „Folksvagen“, „Delta“ i drugi pronalaze svoj interes da pomažu TSS. Novosti
TSS u minusu 400.000
