Tri programa spasa za prezadužene članice EU

KELN, Međunarodni monetarni fond saglasio se da pomogne Portugalu kreditom od 26 milijardi evra, kao što je prethodno podržao nastojanja Grčke i Irske da izađu iz dužničke krize, ali u tom procesu najveći teret nosi Evropska unija (EU).
EU je, kako je sumirala juče njemačka medijska kuća Dojče vele (DW), razvila tri različita finansijska programa za pomoć članicama evro zone koje su prezadužene i koje samo uz vlastite snage nisu u mogućnosti otplate svoje dugove.
Prvi program tiče se Grčke – naime za potrebe spasavanja i pomoći ovoj zemlji, članice evrozone i neke od ostalih zemalje članica EU su u aprilu 2010. osnovale „Fond za kredite pomoći Grčkoj” prema kome bi ona do 2013. trebalo da primi pozajmice u sveukupnoj vrijednosti od 80 milijardi evra.
Među 27. zemalja EU, najveće i najuspješnije regionalne integracije u svijetu, njih 17 su usvojile zajedniču valutu, evro.
MMF je pristao da Grčkoj pomogne sa dodatnih 30 milijardi evra, pa bi sa ukupno 110 milijardi evra pomoći, ova zemlja tokom 2012. trebalo da bude u stanju da sama podiže kredite uz prihvatljive kamate na međunarodnim tržištima kapitala, prenose agencije.
No, finansijski stručnjaci trenutnu situaciju u Grčkoj ocjenjuju izuzetno lošom i procjenjuju da će njoj biti potreban još jedan kredit u visini od 40 do 60 milijardi evra i to do 2013.
Drugi veliki finansijski program pomoći državama evrozone, Evropsko sredstvo za finansijsku stabilnost (EFSF), razvijen je u ljeto 2010. u Luksemburgu.
EFSF, teorijski, može neku zemlju, svoju članicu, pomoći i sa gotovo 440 milijardi evra.
Ovoj sumi se može dodati oko 60 milijardi evra iz budžeta Evropske komisije i 250 milijardi MMMF, pa tako EFSF raspolaže sa oko 750 milijardi evra.
Treći finansijski program za pomoć članicama evrozone je tzv. Mehanizam za evropsku stabilnost (ESM). koji bi od 2013. trebalo da zamijeni EFSF, kako su u martu ove godine zaključili šefovi vlada ili država EU.
ESM bi trebalo da zemljama kojima je potrebna pomoć, izdaje kredite u vrijednosti do 500 milijardi evra, a ovoj svoti bi moglo da bude dodato još 250 milijardi evra iz MMF.
Razlika između ovog programa i druga dva je u tome što, kako bi zadržao najviši stepen rejtinga, ESM neće raditi samo sa jamstvima, već i sa gotovinom.
To znači da će svaka zemlja članica evrozone tokom pet godina morati da uplati u ovaj fond svotu od  80 milijardi evra, zaključio je DW.