BEOGRAD, Novac nije problem, ali jeste to ko ga traži. Banke u Srbiji imaju sredstava koje bi plasirale privredi, ali, kako kažu, nedostaje “kvalitetna tražnja”.
Za razliku od prošle godine, kada su se vlasnici preduzeća skoro isključivo zajmili da bi održali poslovanje, prvih mjeseci ove godine, priznaju bankari, javljaju se i oni koji bi da ulažu u svoje firme.
U Komercijalnoj banci, koja je poslovnim klijentima plasirala oko milijardu evra, ističu da je nešto više zahtjeva za investicione kredite, mada ne previše.
– To još nije na nivou koji bismo mi željeli – kaže, za “Novosti”, Bojan Kordić, izvršni direktor Komercijalne banke za poslove sa privredom. – Međutim, tu postoji jedan drugi model dugoročnog finansiranja koji nije vezan usko za investicije, već za finansiranje trajnih obrtnih sredstava. Imajući u vidu novi zakon o rokovima namirivanja obaveza preduzeća, i da s druge strane određeni dobavljači ili kupci plaćaju u sve težim rokovima, odlučili smo se za taj vid kreditiranja. Firmama pomažemo na srednjoročne staze, na rok od tri godine, pa i nešto duže.
Ali u odobravanju pozajmica ključni uslovi su kreditna istorija firme, isplativost projekta i obezbjeđenje. Banka se, kako ističe Kordić, odlučuje da finansira samo one projekte koji mogu da se otplate. Krediti su, međutim, najpotrebniji klijentima koji već imaju probleme.
– Tražnje od strane privrede ima, ali nema toliko kvalitetne tražnje sa dobrim projektima, dobrim bonitetom, dobrom kreditnom istorijom i prihvatljivim nivoom obezbjeđenja – kaže Kordić.
Iskustvo Prokredit banke, koja najviše sarađuje sa malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, je da preduzeća ove godine, poslije pauze, ponovo kreću u investicije.
– Prošle godine su se tražile kratkoročne pozajmice za likvidnost, i to je bila prva briga malih i srednjih preduzeća – kaže Dejan Janjatović, član IO Prokedit banke. – Imali smo malo učešće investicionih kredita, iako je bilo povoljnih linija u saradnji sa Evropskom investicionom bankom. Banke su likvidne i spremne da plasiraju novac, ali potrebni su projekti i da preduzeća nisu već prezadužena. Ove godine je situacija bolja. Učešće investicionih kredita je veće.
Milan Vićentić, izvršni direktor za privredu u Sosijete ženeral banci, ističe da firme i dalje, ipak, traže kredite za likvidnost.
– Trend privredne situacije je takav da firme, kao i u prethodne dvije godine, uglavnom traže podršku banaka za likvidnost, te je u skladu sa tim i proporcija investicionih i kratkoročnih kredita identična onoj u posljednje dvije do tri godine. Oko 80 odsto zahtjeva odnosi se na kredite za likvidnost – ističe Vićentić za “Novosti”.
Privreda u strahu
Bez obzira na spremnost banaka da odobravaju kredite kvalitetnim klijentima, sama privreda ne očekuje da će se ove godine lako zadužiti. Ankete među preduzećima, koje je sprovela Prokredit banka i GFK, pokazuje da više od polovine ispitanika očekuje da će do potrebnih sredstava dolaziti teže nego do sada. I kada je riječ o cijeni zajama, 44 odsto firmi strahuje da će ona ove godine biti još veća. – Mislim da je to prevashodno strah privrede da će krediti biti skuplji – prokomentarisao je Vladimir Vučković, član Fisklanog savjeta, ove rezultate. – Vjerujem da se kamatne stope u ovom trenutku neće mnogo mijenjati. To je više strah nego realnost. Novosti