LONDON, Ideja o uvođenju globalnog poreza na finansijske transakcije radi zaštite od budućih finansijskih šokova više nije pusta priča antiglobalističkih aktivista i pridobija sve više pristalica u Evropi.
Iako se čelnici EU nisu uspjeli složiti oko njenog uvrštenja u dnevni red sastanka čelnika G20 u Pitsburgu, ta ideja, poznata kao Tobinov porez, dobila je zeleno svjetlo čelnika Francuske, Njemačke i Evropske komisije.
Što je još važnije, čelnik britanskog regulatora finansijskog tržišta (FSA), prošli mjesec je izjavio da bi takav namet pomogao svesti prenaduvani finansijski sektor na razumnu mjeru.
Zamisao o tom porezu potiče od američkog nobelovca ekonomiste Džejmsa Tobina, koji je još 1971. predložio uvođenje malog nameta za trgovanje valutama radi kažnjavanja kratkoročnih spekulativnih transakcija. Njegova ideja tada nije pala na plodno tlo da bi se u međuvremenu u izmijenjenom obliku ponovno našla pod povećalom evropske javnosti. Bernar Kušner, francuski ministar inostranih poslova, procijenio je da bi dobrovoljni doprinos od samo 0,005 odsto od iznosa finansijskih transakcija omogućio prikupljanje 30 milijardi evra godišnje.
Mnogi ključni detalji te ideje tek moraju biti razrađeni, poput pitanja ko bi primao i raspoređivao prihode od uvođenja tog poreza, te u koje svrhe.
Tobinov porez sve popularniji
