BEOGRAD, Nedjelju dana poslije apela srpskih privrednika, ispod koga su potpise stavili predstavnici sedam udruženja i Savez ekonomista Srbije, okolnosti se nisu promijenile.
Od smanjenja obavezne rezerve, kako je više puta ponovio guverner NBS Dejan Šoškić, nema ništa. Istovremeno, privreda razgovara i sa predstavnicima vlasti, ali male su šanse da će uskoro zaživjeti i jedan od mogućih scenarija pomoći.
Do lakšeg poslovanja u Srbiji bi se moglo doći i smanjenjem poreza i doprinosa na zarade. Ovo „popuštanje“ za poslodavce vjerovatno bi se moralo nadoknaditi većim porezom na dodatu vrijednost. I to je reforma u čije efekte vjeruje veći dio privrednika. A sa druge strane, iz Vlade se nekoliko puta čuo jasan stav da se poreska politika u ovom mandatu – neće mijenjati. Sa privrednicima se još razgovaralo i o mogućnosti da se radi na smanjenju „sive“ ekonomije i uštedama države.
– Opcija smanjenja sive ekonomije bez smanjenja poreza i doprinosa je potpuno nerealna – smatra ekonomista Aleksandar Stevanović. – Srbija nema inteligentne poreze, jer su inteligentni oni koji se mogu naplatiti na dugi rok. Mi smo tu granicu prešli, i ako se oni ne smanje, nema načina da se ljudi iz nelegalnih tokova vrate u legalne. Oni nisu tamo otišli iz čista mira. Mjera koja bi imala uticaja je smanjenje poreza i doprinosa na plate i ona možda ne bi ni zahtjevala veće poreze na dodatu vrijednost. Možda bi zaposlenost porasla dovoljno da ne bi bilo manjka u budžetu. Uz ovu mjeru bi trebalo da ide i štednja države. I stroge sankcije, za one koji ne poštuju pravila.
Stevanović, međutim, naglašava i da Narodna banka Srbije, nije jedina odgovorna za skupe kredite.
– Ona je samo dio jednačine – kaže Stevanović. – Ponderi rizika, koji utiču na cijene kredita, zavise od poslovnog okruženja, za njega je odgovorna Vlada.
Efekat
Suština problema je što su privednici pozajmljeni kapital vraćali subvencionisanim kreditima za likvidnost i sada ih refinansiraju uz veće kamate. Možda bi bilo bolje da država nije odobravala te pozajmice. Novosti