DOBOJ, Privredna preduzeća regije Doboj imaju stalnu tendenciju smanjenja industrijske proizvodnje, tako su 2007. godine ostvarila manji obim industrijske proizvodnje za 22,7 odsto u odnosu na 2006. godinu, izjavio je direktor Privredne komore regije Doboj Srećko Stojaković.
Zbog nepovoljnog stanja privrede, dobojska regija u spoljnotrgovinskoj razmjeni ima značajno smanjenje izvoza, a povećanje uvoza, tako da pokrivenost uvoza izvozom iznosi 78,14 odsto, dok je na nivou RS 50,97 odsto, a na nivou BiH 44,60 odsto.
Da postoji nepovoljno stanje privrednih subjekta u dobojskom regionu, pokazuje do sada pivatizovanih 86 preduzeća, dok je stečaj ili likvidacija provedena u 130 od 1 163 preduzeća, od kojih je u Doboju stečajem obuhvaćeno 49 preduzeća, u Šamcu 21, u Derventi 20, u Tesliću deset, u Modriči pet i u Petrovu šest preduzeća.
Problem privrednog razvoja dobojske regije je i nepovoljna struktura preduzeća, jer je 45 odsto preduzeća iz oblasti trgovine, ugostiteljstva i finansijskog posredovanja, a pet odsto su komunalne, društvene, socijalne i ostale uslužne djelatnosti, dok su 51 odsto industrijska i proizvodna preduzeća.
Za poljoprivredu i preradu poljoprivrednih proizvoda još nisu dovoljno iskorišćeni povoljni pedološko-klimatski i prirodno-sirovinski uslovi, zbog kojih prerađivačka i prehrambena preduzeća svojim sadašnjim “radom” ostvaruju samo pet odsto prihoda, a preduzeća u oblasti šumarstva i prerade drveta sedam odsto.
U privrednim preduzećima dobojskog regiona oko 85 odsto ukupnih godišnjih prihoda ostvaruje se u četiri opštine – u Doboju, Derventi, Modriči i Tesliću, u kojima je i zaposleno oko 82 odsto od ukupno 24 537 radnika, dok preostale četiri opštine imaju prihode od 0,22 odsto (u Vukosavlju) do osam odsto (u Šamcu).
Cijeneći geografsko-strateški položaj Doboja i dobojske regije – ne samo u BiH, već i u jugoistočnoj Evropi – postoje veoma veliki neiskorišćeni prostorni i saobraćajni potencijali za izgradnju poslovnih zona i robno-transportnog centra u Doboju i Šamcu, koji su međusobno povezani željezničkom prugom, a time i sa okruženjem.
“Ako ostavimo po strani nepovoljno ekonomsko-finansijsko i tehničko-tehnološko stanje preduzeća u dobojskoj regiji, a uzmemo evropske kriterijume za određivanje veličine i statusa svih 1 163 preduzeća u dobojskom regionu, ona pripadaju malim ili srednjim preduzećima i u cijelosti se uklapaju u evropske razvojne planove”, rekao je Stojaković i dodao da to treba iskoristiti dodjelom namjenskih podsticajnih sredstvima i donošenjem odgovarajućih institucionalnih mjera.
Prema riječima zamjenika predsjednika Saveza sindikata RS za dobojski region Milenka Stanojevića, u privrednim subjektima ovog regiona zaposleno je oko 24 000 radnika, a u subjektima samostalne djelatnosti oko 22 000 radnika, tako da na dva zaposlena radnika “dolazi” jedan nezaposleni ili penzioner, dok je odnos u Njemačkoj 4,5 prema jedan.
Razlozi ovakvog stanja dobojskih privrednih subjekata su zastarjela tehnologija, nekonkuretna proizvodnja, mala iskorišćenost kapaciteta, visoki trškovi proizvodnje i nedostatak organizacionog sistema, obrtnih podsticajnih sredstava za razvoj proizvodnje i preduzeća – zajednički je zaključak razgovora sa Srećkom Stojakovićem iz Privredne komore regije Doboj i Milenkom Stanojevićem iz Sindikata dobojske regije. Srna