Tegeltijin rudnik uglja u oazi netaknute prirode (VIDEO)

MRKONJIĆ GRAD – U oazi netaknute prirode sela Medna iznikao je rudnik uglja „Medna“ koji nemilosrdno uništava prirodne ljepote ovog mjesta, a pored toga predstavlja ogromnu opasnost za bezbjednost saobraćaja s obzirom na to da se separacija uglja vrši na samom magistralnom putu.

Rudnik, koji je prošle godine na tom lokalitetu otvorila firma “Medna NV“, nalazi se nadomak hrama Rođenja presvete Bogorodice u Mednoj, a pojedini stanovnici se žale da im jalovinom iz rudnika zatrpavaju imanja.

Pored toga, tvrde da je prema analizama koje je radio Institut za javno zdravstvo Republike Srpske, potok Grabovac u Medni koji se ulijeva u Medljanku, potom ide u Sanu, prepun teških metala, čija vrijednost je i 15 puta veća od maksimalne dozvoljene.

Stanovnici svjedoče i da je prošle zime na glavnom magistralnom putu koji vodi do Glamoča, bez ikakve saobraćajne signalizacije bilo parkirano i po stotinu kamiona u koje je utovaran ugalj i to po nepovoljnim vremenskim uslovima, te su konstantno bili prijetnja za bezbjednost saobraćaja.

Kamioni su naknadno, nakon intervencije policije uklonjeni sa ceste, ali rudnik je na nezadovoljstvo mnogih mještana nastavio sa širenjem i uništavanjem netaknute prirode.

Ekolozi podnosili tužbe

Mještanin Stanko Todorović koji je rođen i odrastao u Medni ističe za CAPITAL da je firma koja je otvorila rudnik uzela sebi za pravo da zatrpava tuđe posjede.

„Uzeli su sebi za pravo da zatrpavaju tuđe posjede. Nemamo ništa protiv da taj ugalj ide za Srbiju, ali neka se ovdje radi pošteno“, rekao je Todorović.

Ističe da je stanje sa rudnikom katastrofalno, da se okolina uništava, te čak i da su pojedinci prodavali tuđa imanja.

Pravnik u Centru za životnu sredinu Ratko Pilipović kaže da je ovaj centar podnio dvije tužbe protiv nadležnih institucija za izdavanje dozvola i rad rudnika „Medna“.

Dodaje da se u ovakvim procesima izdaju dvije dozvole, jedna je rješenje kojim se odobrava studija uticaja na životnu sredinu, a druga je ekološka dozvola.

„U ovom slučaju, postoje dva predmeta, jedan je vezan za rudnik, a drugi za separaciju uglja koja se vrši na magistralnom putu. Što se tiče rudnika uglja Centar je podnio tužbu protiv studije uticaja na životnu sredinu. Ta tužba je odbijena i studija je potvrđena. To se trenutno nalazi na Vrhovnom sudu po reviziji“, istakao je Pilipović za CAPITAL.

Navodi da je udruženje „Greenways“ iz Mrkonjić Grada podnijelo tužbu protiv ekološke dozvole te se sada čeka odluka Okružnog suda.

„Što se tiče separacije uglja, opština Mrkonjić Grad je izdala ekološku dozvolu. Centar je podnio žalbu protiv te ekološke dozvole, a ministarstvo kao drugostepeni organ je poništilo i naložilo opštini Mrkonjić Grad da izda novu. Međutim, opština je ponovo izdala dozvolu, a mi smo opet podnijeli žalbu i sada se ponovo odluka čeka ministarstva“, pojasnio je Pilipović, te dodao i da su upućivali dopise inspekcijama.

Ističe da su, nakon što su vidjeli da je potok Grabovac zamućen pozvali inspekciju da izađe na teren.

„Vodna inspekcija je izašla na teren i maltene odokativnom metodom utvrdila da nema nikakvih nepravilnosti. Nakon sedam dana smo angažovali Institut za javno zdravstvo RS koji je izvršio uzrokovanje vode i nakon analize je utvrđeno da je voda prepuna teških metala, a taj potok Grabovac se ulijeva u Medljanku, a Medljanka u Sanu. To su sve vode prvog reda“, rekao je Pilipović.

Prema njegovim riječima, nakon tih analiza pisali su više puta vodnom inspektoru, a nakon toga i ekološkom inspektoru, ali niko nije kasnije izašao na teren.

Kaže da ni problem separacije uglja još nije riješen.

„Ugalj bi trebao biti udaljen od ceste najmanje 25 metara, a u ovom slučaju je on skoro na metar od magistralnog puta. Ni u tom slučaju nismo dobili reakciju saobraćajne inspekcije“, objasnio je Pilipović.

Ostić: Voda prepuna žive, aluminijuma, nikla…

Dragan Ostić iz Centra za životnu sredinu ističe da sve otpadne vode i štetni materijali iz rudnika odlaze u obližnji potok Grabovac.

„Kada smo radili analizu utvrđeno je da se tu nalazi i žive, aluminijuma, nikla i bakra u granicama koje su 15, 20 puta više od maksimalne dozvoljene granice, tako da se narušava životna sredina u svakom smislu“, rekao je Ostić.

Pojasnio je da jedino u šta trenutno polažu nade jeste da će revitalizacija terena biti odrađena kako treba.

„Sumnjamo da će doći do toga doći jer nikad ne dođe do revitalizacije takve vrste terena, pogotovo na način na koji su oni to radili u tom prostoru i na toj teritoriji“, smatra Ostić.

Dodaje da kada se pogleda  kako se jalovina gura sa brda na drveće vidljivo je da je nemoguće da dođe do revitalizacije terena.

”To je jedan od najvećih problema. Revitalizacija terena je posljednja stvar koju mi možemo u svemu tome da tražimo jer sve smo tražili i ništa nije urađeno onako kako treba. Što je najgore, kada je u pitanju revitalizacija tu ne postoji poštovanje propisa i kazni i zato oni imaju prostor da rade šta hoće“, upozorio je Ostić.

Vođević: Nemamo zvaničnih prijava mještana

U kratkom telefonskom razgovoru jedan od vlasnika firme „Medna“ Nebojša Tegeltija je za CAPITAL rekao da je „stanje sa rudnikom uredno“.

„Za daljnje informacije obavijestiće vas naš pravni tim“, rekao je Tegeltija.

Na pitanje da li imaju sve potrebne dozvole Tegletija je odgovorio da imaju.

Načelnik opštine Mrkonjić Grad Dragan Vođević je za CAPITAL naveo da od mještana nemaju nikakvih zvaničnih prigovora kada je u pitanju rudnik „Medna“.

„Naši protokoli su čisti i niko se ni na šta nije žalio. Mještani možda pričaju između sebe, ali mi nemamo zvaničnih prigovora od njih. Ta firma je otkupila neka imanja, platila uredno, tako da mi sa njima nemamo nikakvih problema“, rekao je Vođević.

Tvrdi da je sve riješeno što se tiče čišćenja magistralnog puta od uglja, tako da, kako kaže, ni tu nema nikakvih problema.

Bistri seoski potoci zagađeni teškim metalima, netaknuta zelena imanja zatrpana jalovinom i hrpa nagomilanog blata koja osim prirode kvari predivan pogled na srce ovog sela nadomak Mrkonjić Grada samo su neki od načina na koje ovaj rudnik uništava besprijekornu prirodu i ekološku ravnotežu.

Međutim, glas ekologa i mještana koji se bore protiv uništavanja prirode i njihovih imanja, očigledno nema nikakvog odjeka kod nadležnih.

Dokaz za to su i tužbe, brojni dopisi i inicijative na koje niko nije odreagovao.

CAPITAL: Bojana Ninković