ZAGREB, Emilu Tedešiju, vlasniku Atlantik grupe najviše prihoda su donijeli Grand kafa i Barkafe, piše Jutarnji list.
Po rezultatima iz prošle godine Tedeši je rast ostvario u izvozu na istok, najlošije je prošao u izvozu na zapad, a na hrvatskom tržištu je prošao prosječno s obzirom na nastavak pada BDP-a, rast broja nezaposlenih i pad prosječne plate.
Najveći pojedinačni rast prodaje, od 8,9 odsto, ostvario je u poslovnom području kafe, gdje su i brendovi Barcaffe i Grand kafa. Taj mu je segment prošle godine donio 1,09 milijardi kuna prihoda (oko 140 miliona evra), 90 miliona kuna više nego godinu prije, te ima i najveći udio u Atlanticovoj prodaji – od 22 odsto.
Kafa, koja je ostvarila i najveći apsolutni rast među poslovnim segmentima, postaje sve dominantniji Tedešijev biznis, koji u prodaji vodi na prva tri Atlanticova tržišta, hrvatskom, srpskom i slovenačkom. U Hrvatskoj je u prodaji kafe lider i dalje Frenk, koji drži polovinu tržišta, no u Srbiji i Sloveniji Atlantic drži vodeću poziciju.
Lanjski prihodi Atlantic Grupe od 4,93 milijarde kuna (oko 650 miliona evra) porasli su u odnosu na 2011., kada su iznosili 4,72 milijarde kuna, za 4,3 odsto. Ipak, kompanija je na najvećem prodajnom tržištu, onom hrvatskom, zabilježila pad prodaje od 1,5 odsto, objavljeno je u finansijskom izvješću predatom Zagrebačkoj berzi.
Na hrvatskom tržištu, koje čini 26,6 odsto ukupnih prihoda Atlantica, lani je ostvareno 1,31 milijardu kuna prihoda (oko170 miliona). Tedeši je na hrvatskom tržištu ostao bez 20 miliona kuna (oko 2,6 miliona evra) ponajprije zbog smanjene prodaje vitaminskih instant-napitaka te zato što su prestali distribuirati cigarete Adrisove Fabrike Duvana Rovinj i dijela proizvoda osječke fabrike keksa Karolina.
S gotovo podjednakim udjelom u ukupnim prihodima, prodaja na tržištu Srbije rasla je 1,9 odsto, na 1,22 milijarde kuna (oko 160 miliona evra), prošle godine, čemu su najviše doprinijeli brendovi turske kafe Grand kafa i Bonito, potom Cedevita i Argeta.
Polako ali sigurno, Atlantic Grupa težište svojeg poslovanja premiješta s distributerskog posla s kojim je počela, a koji je lani zabilježio pad, na prodaju vlastitih brendova koji su zabilježili rast. Vlastiti brendovi zaslužni su za 72 odsto prihoda, odnosno 3,55 milijardi kuna (oko 460 miliona evra), dok im je godinu ranije udio u prihodima bio 71,6 odsto. Udio prodaje tuđih brendova koje Atlantic distibuira u prihodima pao je sa 17,3 odsto na 15,9 odsto i donio Atlanticu 782,12 milion kuna ( oko 100 miliona evra) uz pad od 5,1 odsto u odnosu na 2011. godinu.
Prodaja Atlantica u inodtranstvu najviše je rasla u Rusiji, a najviše pala na u Njemačkoj, najvećem Atlanticovu zapadnoeuropskom izvozom tržištu, koje uljučuje i Italiju i Ujedinjeno Kraljevstvo.