LONDON, Nastavak recesije u evrozoni i oprez investitora uoči parlamentarnih izbora u Italiji uslovili su pad vrijednosti evra u odnosu na američki dolar na najniži nivo u šest nedjelja.
Kurs evra prema američkoj valuti pao je prošle sedmice 1,2 posto, na 1,3195 dolara, a u petak je u jednom trenutku iznosio samo 1,3144 dolara, najniži nivo od 10. januara.
U odnosu na japansku valutu, cijena evra pala je 1,3 posto, na 123,20 jena. I dolar je oslabio prema jenu, za 0,1 posto, na 93,40 jena.
Pad evra prema dolaru treću nedjelju zaredom posljedica je nastavka niza podataka koji ukazuju na slabljenje privrede evrozone.
Izvještaj londonske firme Markit pokazao je da poslovne aktivnosti u privatnom sektoru širom evrozone slabe i na početku ove godine, zbog čega je splasnula nada ulagača da bi taj blok uskoro mogao izaći iz recesije.
Na ozbiljnost situacije ukazuje i smanjenje procjena Evropske komisije, koja je još prošle jeseni očekivala blagi rast privrede evrozone ove godine. Međutim, u najnovijim prognozama, objavljenima u petak, očekuje pad ekonomije evrozone u 2013. za daljnjih 0,3 posto, dok je prošle godine bruto domaći proizvod pao 0,6 posto.
Zbog toga se na tržištima počelo spekulisati da bi Evropska centralna banka (ECB) uskoro mogla smanjiti referentnu kamatnu stopu, koja se već sada kreće na rekordno niskih 0,75 posto.
Pritisak na evro posljedica je takođe razočaravajućih podataka iz ECB-a koji su pokazali da su banke evrozone otplatile krizne kredite u iznosu od 61 milijardu evra, što je upola manje nego što su analitičari očekivali.
“Tržišta su očekivala daleko veće isisavanje likvidnosti iz bankarskog sistema nego što su pokazali ECB podaci, a to znači da ulagači ocjenjuju da će normalizacija politike Evropske centralne banke zahtijevati mnogo više vremena nego što se očekivalo”, mišljenja je Adam Myers, valutni strateg u banci Credit Agricole.
Negativno je na evropsku valutu uticala i neizvjesnost uoči današnjih parlamentarnih izbora u Italiji. Postoje strahovanja da bi nakon izbora tamošnji parlament mogao biti rascepkan, čime bi provođenje reformi u posrnuloj, trećoj po veličini privredi evrozone, bila dovedena u pitanje.
“Ulagači nisu skloni većim kupovinama evra pred italijanske izbore koji bi mogle imati dalekosežne posljedice po Evropu. Ako izbori iznjedre slabu i nekonzistentnu koaliciju, bilo bi to negativno za evro”, smatra strateg u banci BBVA Piter Frenk.
S druge strane, jačanje dolara podstakle su zabilješke s posljednjeg sastanka američke centralne banke koje su pokazale da je nekoliko lidera Feda pokazalo zabrinutost u vezi rizika koje sa sobom nose kontinuirane kupovine imovine, pa se počelo spekulisati da bi Fed mogao ukinuti monetarne podsticaje.
U petak poslijepodne pod pritiskom se neočekivano našla i britanska valuta jer je agencija Moody's snizila kreditni rejting Britanije, pa je ta zemlja po prvi put od 1978. kod jedne od tri vodeće svjetske rejting agencije izgubila vrhunski AAA rejting.
Smanjenje rejtinga Britanije za jedan nivo, s AAA na AA1, Moody's je obrazložio slabim izgledima za privredni rast te zemlje, što dovodi u pitanje strategiju tamošnje vlade usmjerenu na smanjenje budžetskog deficita.
Ubrzo nakon što je Moody's objavila smanjenje boniteta kurs britanske funte pao je s 1,5250 na 1,5160 dolara, blizu najnižeg nivoa u dvije i po godine, a očekuje se i njegovo daljnje slabljenje.
“To je prilično velik udarac. Zasad nismo vidjeli veliku reakciju kursa funte na valutnim tržištima, jer je kasno, pa se tržišta zatvaraju. Ali, može se očekivati agresivnija prodaja funte u ponedjeljak ujutro, čim se otvore azijska tržišta”, rekla je Kathy Lien, direktor u fondu BK Asset Management. Hina