BERLIN, Nezaposlenost u evrozoni dostigla je rekordnih 11 odsto, dok je u Njemačkoj na najnižem nivou u posljednjih 20 godina od 6,7 odsto.
Iako njemačka privreda ostvaruje mnogo bolje rezultate u odnosu na druge članice evrozone, na njenom tržištu rada primjetno je otvaranje takozvanih “mini” poslova, koji loše utiču na ukupnu ekonomiju te zemlje.
Početkom 2000-ih, Njemačka nije bila u tako zavidnoj situaciji. Nezaposlenost je 2003. dostigla 10,5 odsto, pa je tadašnji kancelar Gerhard Šreder zatražio od šefa odjeljenja za ljudske resurse u “Folksvagenu”, Petera Harca, da prouči tržište rada.
Harc je zaključio da je model rada u Njemačkoj zastario, budući da jedan zaposleni, sa osmočasovnim radnim vremenom, može da izdržava cijelo domaćinstvo, dok su, pritom, beneficije za nezaposlene bile izdašne.
Umjesto toga, on je predložio takozvane “mini poslove”, na kojima je 2007. bilo zaposleno deset miliona Nijemaca, od kojih je za sedam miliona to bio jedini izvor prihoda.
Mini poslovi plaćeni su oko 400 evra mjesečno, a poslodavci moraju da izdvoje još 100 evra u vidu davanja za socijalne doprinose. Sve dok zarada ne premašuje 400 evra, radnici su oslobođeni poreza.
Za dio uspjeha Njemačke zaslužan je i nizak kurs evra, koji je od 2008. oslabio 15 odsto u odnosu na dolar. Slab evro čini evropski izvoz jeftinijim, a Njemačka je dobro pozicionirana da to iskoristi, pa je samo 2011. ostvarila rekordan trgovinski suficit od 195,3 milijarde evra.
Ljudi mogu raditi više mini poslova.
Ta fleksibilnost značila je da Njemačka, tokom recesije 2009. nije ostala bez velikog broja radnih mjesta. Vlada je čak pokrenula program koji je poslodavcima dozvoljavao da skrate radno vrijeme, dok je vlada nadoknađivala zaposlenima ostatak plate.
Iako je takav model rada bio veoma konkurentan, doveo je do ogromnog jaza između nivoa primanja u zemlji. Štaviše, nakon SAD i Južne Koreje, Njemačka je jedna od zemalja sa najneravnopravnijim tržištem rada u razvijenom svijetu.
U oblasti “mini poslova” nema određene minimalne zarade, tako da neko može da bude plaćen četiri evra po satu, ali i ispod jednog evra.
U periodu od 2000. do 2010. prosječna plata u Njemačkoj je povećana, ali su niske plate, one ispod 960 evra mjesečno, smanjene za deset odsto.
Gotovo 1,5 miliona ljudi koji rade “mini poslove” oslanjaju se na pomoć države, uključujući 358.000 onih koji rade puno radno vrijeme, ali ne mogu da prežive od plate.
Njemačka ne bi bila u tako povoljnoj poziciji da prije deset godina nije sprovela neke značajne ekonomske reforme. Dok su druge države EU labavile zakone o radu, Njemačka je pooštravala propise. Tanjug