BANJALUKA – Uprkos sve težoj situaciji kada je u pitanju pronalazak nove radne snage, poslodavci u Republici Srpskoj nisu spremni da zaposle baš svaku kategoriju stanovništva.
Tako prema istraživanju tržišta rada, koje je sproveo Zavod za zapošljavanje Republike Srpske, samo 9,9% poslodavaca je spremno da zaposli osobu sa invaliditetom, njih 11,8 je pozitivno odgovorilo na pitanje da li bi zaposlilo Roma.
Žrtve nasilja ne bi zaposlilo ni 20% poslodavaca (18,6), a štićenike doma za nezbrinutu djecu čak i manje (18,1%). Žene iz ruralnih područja bi zaposlilo nepunih 40% poslodavaca (39,6), dok bi demobilisane borce zaposlilo samo 30%, a starije od 50 % bi zaposlilo 31,8 % poslodavaca, pokazuju ovi podaci.
Ubjedljivo najgore je prošla kategorija imigranata. Naime, njih bi zaposlilo samo 2% poslodavaca od njih 901, koliko ih je odgovorilo u ovoj anketi. Na pitanje “Jeste li spremni da zaposlite neke od sljedećih ranjivih/teško zapošljivih kategorija radnika?” odgovorio je 901 poslodavaca.
Jedina “teže zapošljiva” kategorija koja je prihvatljiva, prema ovim podacima, jesu mladi bez radnog iskustva. Mlade bi zaposlilo 70,8 % poslodavaca.
Saša Aćić, direktor Unije udruženja poslodavaca RS, kaže za BUKU da treba sa rezervom uzeti uzorak poslodavaca na kojima se radilo ovo istraživanje.
“Potpuno je razumljivo da je jasan profil radnika koji je potreban poslodavcima. Tu je najbitnija produktivnost čovjeka koji se javlja na tržište rada. Potpuno je jasno da je poslodavcima najpotrebnija mlađa radna snaga i ona koja može za rezutltat svog rada imati produktivnost. Prevelika je segmentacija tržišta rada na ranjive grupe stanovnik u uslovima kada imamo drastičan pad ponude radne snage, to nije put kojim trebamo ići. U narednom periodu, kako sa ranjivim grupama, tako i sa svim potencijalnim radnicima, potrebno je raditi kako bi se njihove kompetencije povećala i onda bi oni postali “utrživiji” na tržištu rada” ističe Aćić za BUKU.
Dejan Lučka iz Banjalučkog centra za ljudska prava kaže u izjavi za BUKU da ovo istraživanje govori koliko smo još kao sredina skloni predrasudama i stavljanju osoba u drugačiji položaj samo zbog određene karakteristike koju imaju ili koju im pripisujemo.
“Stvarno je šokantno ukoliko su zaista ovakvi stavovi poslodavaca i pokazuje da smo u mnogo gorem problemu po pitanju poštovanja drugih ljudi i različitosti nego što se o tome govori u javnosti. A da ne spominjem da očigledno niko od poslodavaca ko je dao ovakav odgovor i ne pomišlja koliko je ovo samo diskriminatoran pristup prema drugim ljudima” naglašava Lučka.
„Nalazi istraživanja koji govore o procentima poslodavaca koji su se izjasnili o zapošljavanju nekih od teško zapošljivih kategorija, uključujući žene žrtve nasilja i žene iz ruralnih područja mogu biti znak upozorenja na društvo u kojem živimo“, ističe Gorica Ivić, direktorka Fondacije “Udružene žene Banjaluka”
„Ukazuju nam da smo još uvijek društvo puno predrsuda i stereotipa prema određenim kategorijama, a koje doprinose da ranjive kategorije budu još ranjivije. Zbog naših stavova o ličnom svojstvu neke osobe uskaraćujemo mogućnosti da rade i da budu integrisane u zajednicu. Na taj način nečiju nepovoljnu poziciju produbljujemo“ kaže Ivić za BUKU.
Na pitanje jesu li u pitanju predrasude prema određenim kategorijama stanovništava, direktor Unije udruženja poslodavaca RS smatra da jesi jer “ni poslodavci nisu na neki način imuni od iracionalnog ponašanja koje je karakteristika svih ljudi”
“Jasno je da je potrebno raditi i sa poslodavicima kada su u pitanju ranjive grupe jer osnovni razlog je produktivnost rada i ako imaju kompentencije, potpuno je nebitan njihov socijalni status” ističe on.
Aćić se dotaknuo posebne kategorije unutar ovog istraživanja a to su imigranti.
“Kad su u pitanju migracije, potrebno je razlikovati ekonomske migrante od onih koji se nalaze nezakonito u BiH ili nekoj drugoj zemlji. Mi trenutno imamo potrebu za angažovanjem radnika koji nisu rezidenti u BiH i godišnja kvota radnih dozvola za 2023. godinu je 1400. Očekujemo da ćemo je ispuniti ovoj godini i sigurno je da će u narednim godinama ta kvota biti u desetinama hiljada mjerama i mi se kao zajednica trebamo potruditi da obavimo integraciju tih ljudi, ne samo u radnu, nego i u životnu sredinu. Potrebno je i na nivou entitetskih vlada i na nivou Vijeća ministara ustanoviti šta je to imigraciona politika i to transparentno saopštiti javnosti” ističe direktor Unije poslodavaca RS.
Što se tiče zapošljavanja žena koje su preživjele nasilje, poslodavci mogu imati strah da će ovo iskustvo remetiti normalne radne procese, da će nasilnik ženu uznemiravati na radnom mjestu i na taj način donijeti probleme poslodavcu, što se u rijetkim situacijama i dešavalo.
„Ali ne možemo zbog toga ženi koja je preživjela nasilje uskratiti pravo na rad, nego se bavit sprečavanjem i suzbijanjem ponavljanja nasilja i stvaranjem uslova da nakon nasilja može nastaviti samostalan život u lokalnoj zajednici“ dodaje direktorka fondacije “Udružene žene”
„Što se tiče žena iz ruralnih područija, zasta bi mi bilo zanimljivo poslušati obrazloženja u čemu je razlika između žena koje žive u urbanim i ruralnih sredina u kontekstu radnih sposobnosti. Jedina očigledna razlika se odnosi na udaljenost od grada a tim i potencijalnog radnog mjesta, ali ponekad je lakše doći na posao iz prigradskog područja nego iz jednog naselja u drugo“ kaže Gorica Ivić za BUKU.
“Elenor Ruzvelt je jednom prilikom naglasila da ljudska prava počinju u malim mjestima, blizu doma. To su komšiluk u kojem neko živi, škola ili fakultet koji pohađa, fabrika, farma ili kancelarija u kojoj neko radi ili u kojoj bi želio da radi. Bez nastojanja građana da podržavaju ljudska prava u tom okruženju, ona i nemaju preveliku šansu da istinski zažive. E baš je u tome problem u ovakvom stavu ispitanih poslodavaca, jer je očigledno iz ovakvih rezultata da popriličan broj njih jednostavno ne želi da ljude gleda na ravnopravan, nediskriminatoran način. Džaba nam silni zakoni i potpisani međunarodni instrumenti za zaštitu prava i ljudskih prava, priče o nediskriminaciji i ravnopravnosti kada je očigledno da ih građani ili ne razumiju, ili ne žele da ih razumiju ili ih jednostavno ignorišu ili ih namjerno krše” zaključuje Dejan Lučka.
Na pitanje šta bi se trebalo poduzeti kako bismo ove brojke okrenuli na bolje, Aćić odgovara da je potrebno raditi na sticanju, kroz obuke i prekvalifikacije i dokvalifikacija, novih kompetencija za te ljude, njihovo ekonomsko osnaživanje, u smislu njihove bolje utrživosti na tržištu rada.
“Sa druge strane, poslodavci, kroz ovakve cehovske organizacije kao što je naša, kroz resursni trening Unije poslodavaca, mogu raditi na jačanju tih kompetencija i, sa druge strane edukovati i poslodavce da ne trebaju biti opterećeni bilo kakvom stigmom u vezi ranjivih kategorija stanovništva” ističe Aćić.
Ovakvi podaci ukazuju na potrebu za izgradnjom uslova i veće fleksibilnosti kod poslodavaca, kako bi teže zapošljive kategorije mogle pronaći zaposlenje, ali i promocije zapošljavanja ciljnih grupa uz korištenje aktivnih mjera zapošljavanja, piše se u Istraživanju tržišta rada. Buka