BEOGRAD, Odgovor na pitanje koliko radnika u Srbiji prima minimalnu zaradu nije moguće dobiti ni na jednom mjestu u državnoj administraciji.
Ni Ministarstvo rada, Ministarstvo finansija, Ministarstvo ekonomije, Poreska uprava, ni PIO fond, čak ni Zavod za statistiku ne znaju koliko ljudi ima minimalna primanja. Podatak nemaju ni u Uniji poslodavaca ni u sindikatima, mada raspolažu procjenama, koje se kreću od 20 do čak 520 hiljada radnika što bi značilo da je na minimalnoj zaradi svaki četvrti zaposleni.
Koliko je ovaj raspon besmislen jasno je na prvi pogled, ali je daleko zabrinjavajuće što je riječ o procjenama koje potiču iz državnih organa i koji na osnovu njih donose odluke koje utiču na život najsiromašnijih građana Srbije. Zašto država ne vodi statistiku minimalnih zarada i da li je ikome u Vladi uopšte stalo da zna koliko građana dobija 15.482 dinara, koliko trenutno iznosi najmanja plata, nije poznato.
U Zavodu za statistiku objašnjavaju da informaciju o broju radnika na minimalcu nemaju jer u sakupljanju podataka dobijaju samo iznos prosječne plate u svakom preduzeću, na osnovu čega izračunavaju prosječnu platu na lokalnom i republičkom nivou. Oni naglašavaju da ne raspolažu spiskom pojedinačnih zarada na osnovu kojeg bi mogli da izračunaju broj zaposlenih sa najnižim platama.
Očekivalo bi se da takav podatak bude dostupan barem u Poreskoj upravi, pošto se na minimalnu zaradu plaća i minimalni porez, ali do tog podatka juče nismo uspeli da dođemo. Ni u PIO fondu ne znaju ovu brojku, iako visina poreza i doprinosa zavisi od visine plate, ali tamo vode drugačiju statistiku iz koje se ne vidi broj radnika na minimalcu.
U Ministarstvu rada i socijalne politike jednostavno ne znaju taj podatak, iako bi ga po opisu svog resora morali znati, dok u Ministarstvu ekonomije kažu da nisu nadležni. Iz Ministarstva finansija nismo dobili odgovor.
Ako država ne zna koliko radnika prima minimalnu zaradu, pitanje je da li i kako kontroliše poslodavce koji ne poštuju obavezu isplaćivanja minimalca. Jer, ako statistika ne vodi računa o iznosima pojedinačnih plata, onda ne može ni da otkrije slučajeve u kojima radnici dobijaju manje novca nego što je propisano, pa se dovodi u pitanje i sama svrha određivanja minimalne zarade.
Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže da je to udruženje pokušavalo da dođe do zvaničnog podatka, ali da nije uspjela. «Statistika o broju radnika na minimalcu nigdje ne postoji. Međutim, prošlog novembra smo u Ministarstvu rada dobili zvaničnu procjenu da se broj zaposlenih na minimalcu kreće od 470.000 do 520.000. Novih procjena nema, ali je sigurno da se ovaj broj povećao, zbog ekonomske krize koja pritiska poslodavce», kaže on.
Rajić ističe da bi «zaista trebalo da postoje ti podaci, koji bi tačno pokazali u kojim se privrednim delatnostima sreće najviše minimalaca i koliko. Jasno je da su to mahom tekstilne firme, trgovine na jugu Srbije i propala preduzeća, ali bi uz precizne informacije država mogla da smanji poreze i doprinose za te privredne grane, što bi povećalo plate, kao što je to učinjeno u tekstilnom sektoru u Sloveniji i Hrvatskoj».
Slično njemu, i predsjednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić ističe da je bezuspješno pokušavala da dođe do zvaničnih brojki i da je na kraju sindikat dobio jedino procjenu, sasvim drugačiju od prethodne, po kojoj najnižu zaradu prima između 20 i 200 hiljada ljudi.
«Uzmimo da je tačna srednja cifra od sto hiljada ljudi. I dalje imamo problem sa onim radnicima koji primaju 200 dinara više od minimuma, koji se ne bi vodili u toj statistici, a realno su na dnu ljestvice. Ove godine imamo veliki pad u zaradama i to ne samo u minimalnim, što pogoršava socijalnu situaciju velikog broja građana. Ali, ekonomska situacija je zaista teška», kaže ona i dodaje da se može reći da samo mali broj poslodavaca koristi ovu situaciju, dok je velika većina realno prinuđena da smanjuje plate. Danas