BANJALUKA – Slučaj Sberbanke bio je jedan od okidača gdje je narod ponovo počeo da gubi povjerenje u bankarski sektor kao što je to bilo 2008. godine, ali to je sada iza nas, a banka ispunjava sve parametre koje pratimo. Što se tiče Unicredit banke, ona ima kapital od 260 miliona KM i dovoljno likvidnih sredstava da isplati dug, u slučaju da presuda u sporu “teškom” 256 miliona KM koji se protiv nje vodi, postane pravosnažna, rekao je vršilac dužnosti direktora Agencije za bankarstvo Republike Srpske Srđan Šuput gostujući u podkastu „Pretres“ koji zajedno realizuju portal CAPITAL i Transparency International u BiH.
On je rekao da je došlo do značajnog odliva depozita i da je bilansna aktiva banke smanjena za blizu 300 miliona KM, da je narod bio uplašen, ali ne samo u toj banci.
„Ovo je bio jedan od okidača da je narod ponovo počeo da gubi povjerenje u bankarski sektor kao što je to bilo 2008. gdine i u nekim drugim situacijama, ali opet sada je to sve iza nas i odreagovali smo onako kako su drugi odreagovali“, rekao je Šuput.
Govoreći o sporu teškom 256 miliona KM koji je Unicredit banka Banjaluka izgubila pred prvostepenim sudom, Šuput je rekao da je ovaj proces bio kontrolisan, da je Agencija preduzela sve što joj zakon daje i da je odrađena pojačana kontrola.
„Imali smo sastanke sa upravom, Nadzornim odborom, imamo nedjeljnu komunikaciju sa bankom, pratimo sve parametre, naložili smo banci da isprave određen nepravilnosti koje nisu vezane samo za to i danas je situacija u banci na zadovoljavajućem nivou“, kazao je Šuput.
Istakao je i da je od Nadzornog odbora banke dobio pisano izjašnjenje da neće napustiti ovo tržište.
Na pitanje da li će konkurisati za direktora Agencije za bankarstvo, Šuput je rekao je da će se prijaviti.
Govoreći o izazovima sa kojima se suočava finansijski sektor, od rata u Ukrajini do inflacije, Šuput je rekao da to jeste veliki izazov i da nije preveliki optimista po pitanju kamatnih stopa.
„Ne vidim da će u 2022. doći do promjene kamatnih stopa, ali je za očekivati krajem ove ili početkom naredne godine da se to desi. Prije svega, treba da vidimo kako će se banke ponašati vezano za depozite. Ukoliko odluče da čuvaju svoje depozite, one će početi podizati kamatne stope. Ako se to desi podizaće se i kamatnme stope na kredite. Nisu naši deponenti više toliko needukovani. Ako imate novac u banci, inflacija vam godišnje pojede pet, šest ili sedam odsto tog novca. Zbog toga se ljudi odlučuju da novac ulože u nešto što nije štednja. Ne možete imati kamatu na štednju do 1,5 odsto, a da je godišnja inflacija pet odsto ili više. Bar će se u tom segmentu nešto morati promijeniti. Euribor će definitivno krenuti da raste iz negativne zone“, kaže Šuput.
Cijeli razgovor pogledajte na našem YouTube kanalu ili poslušajte na SoundClaud.
5 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Gospodo iz Atos banke, neće vas ubiti grom, ako poradite malo više na dizajnu sajta tj. malo mnogo više, pošto izgleda da ste samo prekopirali stari sajt, prebacili ga na novi domen i ubacili samo novi logo, dok vam piše npr. mSberbankBL i na ovom “novom” sajtu, tako da, nije dovoljno samo šminkanje sajta, već i temeljni redizajn, jer svugdje gdje piše naziv stare firme, mora da piše novi naziv, a i bilo bi dobro da imate drugačiji cjenovnik (po mogućnosti povoljniji od Nove banke) i drugačiju poslovnu politiku (od one koju je imala Sberbanka), jer suštinski, samo promjena imena banke, mnoge klijente, koji su napustili Sberbanku, to neće zainteresovati, da se vrate nazad, niti će privući nove klijente, koji nisu bili zainteresovani da posluju sa Sberbankom, tako da, još ih manje privlači da posluju sa Sberbankom, koja je samo promijenila ime, te stoga, pošto je Atos banka, faktički sada negdje na početku, bilo bi bolje, kada bi se profilisala, kao banka, koja prednjači po tehnološkim inovacijama i sa kojom je lakše, brže i povoljnije poslovati, a ne da, takoreći, liči kao na sve druge banke.
Osim toga,
Nadam se samo, da je ovo početak, pošto ako ostane ovako, ovo je smijurija.
Što se tiče Unicredit banke, ako banka ima kapital od 260 KM i gubi spor od 256 miliona KM, to je potop, u slučaju da presuda postane pravosnažna i obavezujuća, jer čisto sumnjam, da će Unicredit banka, koja je velika tj. najveća banka u državi, željeti da posluje i dalje, sa kapitalom od svega 4 miliona KM, no neka, ko griješi, neka plaća. Pravna država treba da radi svoj posao (da ne pravi razlike između malih i velikih pravosudnih slučajeva), tako da, banka će najvjerovatnije i dalje poslovati, ali najverovatnije, u tom slučaju, nešto kao Atos banka, samo još manja.
Što se tiče same Agencije za bankarstvo RS i njenog rada, ona se uglavnom oglašava, samo kada se pojavi neki (veliki) problem, dok kada su u pitanju žalbe građana, na poskupljenje bankarskih usluga, Agencija se tu puno ne miješa u svoj posao i svoje nadležnosti, tako da građani su prisiljeni, da bankarske usluge, plaćaju skupo i sve skuplje. U normalnim situacijama, ovp se može izbjeći promjenom banke, no time problem visokih i sve viših bankarskih naknada neće nestati, u situaciji kada sve banke dižu naknade i Agencije koja ne reaguje na to, kako bi novčano sankcionisala takvo ponašanje i zaštila građane od takve politike banaka.
Mislim da je krajnje vrijeme da počnemo vjerovati domaćim bankama. Meni Atos Bank izgleda odlično! Promijenili su samo ime, vjerujem da će poslovanje ostati isto, po meni čak i bolje
hehe, nije to baš tako, nije banka d.o.o. pa da može imati kapital kako se već svidi vlasniku … sa aktivom od preko 1,6 mlrd (od toga oko 1 mlrd plasiranih kredita), banka mora imati oko 200 miliona KM kapitala da bi se uskladila sa zakonskim okvirom koji definiše kapital i uglavnom se bazira na visini i strukturi aktive (rizikom ponderisane) … ako padne ispod tog nivoa i ne izvrši dokapitalizaciju u roku koji definiše ABRS (npr. 6 mjeseci), ulazi u proces oduzimanja dozvole za rad, a zna se kud to vodi. U prevodu, ako plati tu kaznu, vlasnik će je morati dokapitalizovati sa cca. 200 miliona KM ili likvidacija