SARAJEVO – Samo 163 miliona od milijardu evra hitne pomoći koju je osigurala Evropska komisija može se dokazano povezati sa rješavanjem uzroka energetske krize i unapređenjem Zelene agende za Zapadni Balkan, pokazuje novi izvještaj CEE Bankwatch Network-a, objavljen juče. Više od dvije godine nakon što je najveći dio sredstava isplaćen, većina potrošnje i rezultata i dalje se ne može pratiti putem javno dostupnih izvora, saopšteno je iz Aarhus centra u BiH.
Najavljen u novembru 2022. godine, Energetski paket podrške EU za Zapadni Balkan imao je za cilj ublažavanje neposrednih posljedica energetske krize i ubrzavanje energetske tranzicije. Čak 500 miliona evra trebalo je biti dodijeljeno putem Investicijskog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), dok je druga polovina predstavljala budžetsku podršku za pomoć ranjivim porodicama i malim preduzećima.
U saopštenju se navodu da je 90 odsto sredstava budžetske podrške isplaćeno između februara i maja 2023. godine, dok je ostatak planiran nakon usvajanja akcionih planova. Praćenje se trebalo vršiti putem indikatora, a ne direktne potrošnje. Komisija je objavila „indikativne“ planove 2022. godine, ali konačne verzije za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Sjevernu Makedoniju izgleda da nisu dostupne online.
Kratkoročne subvencije za račune za električnu energiju dominirale su nacrtima planova, ali s nejasnim rezultatima. U Albaniji, podrška je pokrivala samo postojeće mjere, dok su Crna Gora i Srbija dale jednokratne isplate bez dugoročnog efekta. Sjeverna Makedonija je subvencionisala račune svih domaćinstava putem transfera državnom preduzeću ESM, umjesto da pomogne najugroženijima.
Crna Gora i Srbija takođe su uključile mjere „energetske sigurnosti“ u svoje akcione planove, uključujući direktne subvencije za fosilna goriva kroz kupovinu zaliha nafte.
„Sve zemlje su planirale podsticaje za izolaciju, efikasne sisteme grijanja i/ili male obnovljive izvore energije, ali samo Bosna i Hercegovina i Kosovo su objavili značajne informacije o napretku. Od ukupno 500 miliona evra budžetske podrške, Bankwatch je mogao potvrditi da je samo 41,1 milion evra doprinio održivoj energetskoj tranziciji“, navodi se u saopštenju.
Pippa Gallop, stručnjakinja za energetsku politiku Jugoistočne Evrope pri Bankwatch-u kaže da je nedostatak javno dostupnih informacija o energetskom paketu pomoći EU za Zapadni Balkan nevjerovatan.
„Fondovi zasnovani na indikatorima, koji se uvode na brzinu, postaju uobičajena praksa Komisije u regionu, ali bez jasnih planova potrošnje, javnih konsultacija, redovnih izvještaja i odgovornosti, milijarde eura javnog novca su u opasnosti da budu uzalud potrošene”, kazala je ona.
Davor Pehchevski, regionalni koordinator za energiju pri Bankwatch-u, izjavio je da je glavna energetska kriza je odavno prošla i da je krajnje vrijeme da vlade i Komisija odgovore na pitanje od milijardu evra: šta je urađeno i šta je postignuto?
„U regionu poznatom po nepotizmu i korupciji, nevjerovatno je da je toliko sredstava isplaćeno unaprijed, bez skoro ikakvih uslova. Očekujemo temeljnu evaluaciju paketa što je prije moguće, uz uključivanje svih relevantnih aktera i javnu dostupnost rezultata“, istakao je Pehchevski.