BANJALUKA – U Bosni i Hercegovini tek 0,5 odsto odrasle populacije ima problem patološkog kockanja pokazuje okvirna procjena zasnovana na referentnim evropskim stopama i nacionalnim podacima iz Srbije koja je sociodemografski i regulatorno slična zemlja.
To je daleko ispod broja od 50.000 ljudi, a koji u zadnje vrijeme mediji uzimaju kao relevantan podatak, iako ne postoji ni jedan kredibilan izvor koji bi ga potvrdio.
Riječ je o poremećaju u ponašanju kod kojeg osoba ne može kontrolisati potrebu za kockanjem, iako joj to uzrokuje ozbiljne probleme u životu.
Dok evropski prosjeci patološkog kockanja kod odraslih variraju između 0,1 i 0,7 %, Srbija bilježi približno 0,5 %, dok se za Bosnu i Hercegovinu, zbog nedostatka nacionalno reprezentativnih podataka, projekcije kreću između 0,3 i 0,5 %, što sugeriše sličan javnozdravstveni izazov u regionu.
U Udruženju priređivača igara na sreću u Republici Srpskoj (UPIS RS) napominju da Bosna i Hercegovina nema nacionalno reprezentativnih podataka, te da se u njihovom odsustvu mogu iskoristiti podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ za tu zemlju.
Srbija predstavlja ključnu regionalnu referencu zbog postojanja nacionalno reprezentativnog istraživanja sprovedenog uz primjenu PGSI instrumenta (Indeks težine problema s kockanjem).
Prema tim podacima patološko kockanje je registrovano kod približno 0,5 odsto odrasle populacije u ovoj zemlji.
Uzimajući u obzir procijenjenu populaciju Bosne i Hercegovine od približno 3,2 miliona stanovnika, kao i sličnosti sa Srbijom u pogledu dostupnosti kockarskih sadržaja i regulatornog ambijenta, može se izvesti projekcija prema kojoj je između 9.000 i 16.000 odraslih patološki kockara.
Sve ovo ukazuje da se Bosna i Hercegovina, a samim tim i Republika Srpska ni po čemu ne razlikuje od ostalih zemalja niti prednjači kada je ovaj problem u pitanju.
Da bi Bosna i Hercegovina dobila pouzdan, nacionalno reprezentativan podatak o patološkom kockanju, smatraju oni, neophodno je sprovesti nacionalno reprezentativno istraživanje uz stratifikovani slučajni uzorak koji obuhvata oba entiteta i Brčko distrikt, urbane i ruralne sredine, kao i različite tipove škola i starosne grupe.
Takođe, nepohodno je izvršiti primjenu standardizovanih i međunarodno priznatih instrumenata uz jasno razdvajanje patološkog kockanja.
Istraživanja je potrebno voditi kroz institucije javnog zdravstva i akademske centre, uz transparentnu metodologiju i nezavisnu stručnu evaluaciju uz njihovo periodično ponavljanje radi praćenja trendova i efekata preventivnih i regulatornih mera.
Podatke zatim treba integrisati u javne politike da bi služili kao osnova za razvoj ciljanih preventivnih, obrazovnih i terapijskih programa, a ne za senzacionalističke interpretacije.
“Ne znamo iz kojih pobuda mediji iznose ove informacije koje kasnije pojedini političari zloupotrebljavaju u svrhu vlastite promocije. Apelujemo na ustanove javnog zdravstva da provedu relevante analize preko kojih bi došli do reprezentativnih podataka koji bi mogli da se koriste i na osnovu kojih bi mogli da se donose ispravni zaključci”, zaključuju u Udruženju priređivača igra na sreću u Republici Srpskoj (UPIS RS).
Podsjećaju da su u prethodnom periodu mnogo radili po pitanju edukacije priređivača i zaposlenih kada je odgovorno priređivanje igara na sreću u pitanju, te da su učinili više nego što je to od njih tražio novi Zakon o igrama na sreću.
Izdate su brošure za osoblje, priređivače i igrače koje pomažu u prepoznavanju patološkog ponašanja igrača, a zaposleni u ovoj industriji su prošli obuku o odgovornom priređivanju igara na sreću.
PR