BANJALUKA – Vlada Republike Srpske je krajem decembra utvrdila Nacrt zakona o platnim uslugama RS, kojim se stvaraju pravne pretpostavke za postepeno uvođenje koncepta otvorenog bankarstva.
Kako je navedeno iz Vlade RS, osim banaka i preduzeća za poštanski saobraćaj, novim zakonom će platne usluge moći da pružaju i nebankarske finansijske organizacije – platne institucije.
Donošenjem zakona unapređuje se oblast platnog prometa u zemlji i inostranstvu, prema strogim zahtjevima i visokim standardima Evropske unije, u prvom redu Direktivi o platnim uslugama (PSD2).
Nove platne institucije
“Ciljevi predlaganja zakona su otvaranje tržišta platnih usluga za nove pružaoce platnih usluga – platne institucije, koje će konkurisati bankama kao tradicionalnim finansijskim organizacijama, jača tržišna konkurencija, što bi trebalo pozitivno da utiče na efikasnost izvršenja platnih transakcija i veću pristupačnost plaćanja, primjena tehnoloških inovacija, veća zaštita korisnika platnih usluga, sigurno i transparentno poslovanje pružalaca usluga plaćanja, putem jasnog propisivanja kapitalnih zahtjeva, vlasničkih i upravljačkih zahtjeva, kao i putem nadzora nad poslovanjem koje će vršiti Agencija za bankarstvo Republike Srpske, lakše i brže obavljanje platnog prometa bezgotovinskim instrumentima plaćanja, smanjenje gotovog novca u opticaju, te unapređenje obima e-trgovine”, istakli su iz Vlade RS.
Evropski platni promet
Dodali su da donošenje ovog zakona takođe predstavlja jedan od najznačajnijih zahtjeva za priključenje evropskom platnom sistemu za prekogranična plaćanja u evrima – SEPA (Single Euro Payments Area).
Edis Ražanica, direktor Udruženja banaka BiH, rekao je za “Nezavisne novine” da se razgovara o setu novih ili izmjeni postojećih zakona u Federaciji BiH i Republici Srpskoj.
“Ovi zakoni su osnovni preduslov za platni sistem za prekogranična plaćanja u evrima – SEPA. Donošenje ovih zakona nema alternativu. Udruženje banaka je dio Koordinacionog odbora za pristup SEPA, i mi pozdravljamo donošenje ovog seta zakona, jer će oni donijeti transformaciju postojećeg platnog prometa, novih igrača na tržište, što će poboljšati konkurenciju, omogućiti inovacije”, objasnio je Ražanica i dodao da izmjena ove zakonske regulative BiH približava tržištu Evropske unije.
Đogo: Ovo je korisno građanima
Sa druge strane, Marko Đogo, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, kaže za “Nezavisne novine” da se Republika Srpska trudi da prati evropske trendove.
“Bez obzira na politička previranja u BiH, Republika Srpska se trudi da prije Federacije BiH, ali i državnih organa, usvaja evropske regulative. Ovo je namijenjeno da bude u korist građana, sa tim da ja lično drugačije razmišljam. S obzirom na neuređenost cijelog tržišta, najbolje bi nam bilo da se vratimo u sistem platnog prometa kakav je bio u komunizmu.
Moć koja je data komercijalnim bankama je upotrijebljena na način da je privreda ostala u jednom stanju gdje je sve dozvoljeno, a ništa nije korisno. Služba platnog prometa koju smo imali prije rata imala je značajnu ulogu u smislu finansijske kontrole.
Kasnije, kada se prešlo na sistem gdje ima Centralna banka BiH, kao središte sistema u kojima su date mogućnosti da komercijalne banke odvijaju platni promet i tu se vidi koliko imamo preduzeća sa blokiranim računima. Ovo znači da problemi ne bi bili toliko duboki da još imamo službu platnog prometa kakva je bila prije rata”, istakao je Đogo.
Dodao je da je ovo dalji korak ka liberalizaciji platnog prometa.
“Moje mišljenje je da je nama potrebna čvršća kontrola, vrlo slično onome što smo nekada imali”, naglasio je Đogo.Nezavisne
3 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
znaci po ovom profesoru ako je neka firma u minusu zato je kriva centralna banka i ako bude jaca kontrola firme ce bolje radit?!
jeli profesor ikad izaso na trziste sa svojom firmom pa da zna ocemu govori?
Potrebna je čvrća kontrola, a idemo u liberalizaciju tržišta? Profesor ne zna bi li “piškio ili kakio”.
S obzirom koliko je ovaj narod izvaran od strane banaka i države/a od 1992.- do danas teško da je liberalizacija dobra stvar. Ne mislim da će išta dobro donijeti građanima. Imali smo (i sad ih nažalost imamo) mikrokreditne organizacija koje su se proslavile lažiranjem potpisa žiranata i raznim aferama tako da taj eksperiment nije dobro prošao.
Kakva crna čvršća kontrola?! Čvršća kontrola nas je i dovela do toga da banke drže monopol, jer godinama i decenijama, banke su bile, može se slobodno reći, ekskluzivni vlasnici platnog prometa u zemlji. Sad će biti drugačije. Sad će i institucije elektronskog novca moći da se bave platnim prometom. Nema više monopola na platni promet tj. neće ga više biti. Konkurencija je dobro došla, a što se tiče čvršće kontrole, ona je već uveliko čvršća, s obzirom da u BiH za osnivanje banke potrebno je minimalno 15 miliona KM, dok u Njemačkoj je to minimalno 5 miliona evra, tako da mi smo sa “čvrstinom” prešišali i Njemačku. Zato i nema kod nas internet banaka. Zato i jesmo u milosti i nemilosti velikih i tromih banaka, koje posjeduju čitav finansijski krvotok u zemlji. Sad je vrijeme da budemo dio otvorenog bankarskog tržišta, pa nek se banke i druge finansijske kompanije bore za tržište, a ne da se tržište tj. narod bori oko otvaranja računa.