BEOGRAD, Za one koji nemaju posao, sezonski rad je dobra prilika da nešto zarade, a uskoro će kako stvari stoje, i njihov radni status biti zakonski regulisan. 
To znači da će svi koji koriste vaučere imati pravo na to da im se obračuna radni staž.
Trenutno se priprema zakon o sezonskim poslovima kojim će biti regulisano to “područje” rada i pozdrazumevaće uvođenje vaučera kako bi se zaštitila prava radnika i poštovali propisi.
Pomoćnik ministra rada Zoran Lazić rekao je Tanjugu da se do kraja godine očekuje radni nacrt tog zakona koji bi potom išao na javnu raspravu.
“Formirana je Radna grupa koja je imala nekoliko sastanaka i trenutno je u toku usaglašavanje tih zakonskih resenja sa drugim zakonima prvenstveno iz oblasti socijalnog i zdravstvenog osiguranja, kao i zakonima iz oblasti poreza i doprinosa”, rekao je Lazić.
On je dodao da će radna grupa nakon toga izaći sa prvim tekstom, odnosno radnim nacrtom zakona.
Kako je rekao cilj zakona je da zaštiti sve one koji se bave sezonskim poslovima.
“Odnosi se na sve one sa kojima poslodavci nisu imali interes da zaključuju ugovor o radu već su radili na crno ili su se na drugi nacin dovijali kako to da bude u skladu sa zakonom. Na ovaj način ćemo olakšati poslodavcima samu tu proceduru”, rekao je Lazić.
Vaučeri, odnosno markice koje će poslodavci kupovati biće dokaz da su uplaćeni porezi i doprinosi ma koliko dana radnik radio.
“Poslodavac će ih kupovati u onom broju koji mu treba za taj dan, ili određeni broj dana koliko će radnika angažovati. Takođe ili za neki naredni perod i svaki zaposleni će imati svoju knjižicu koja će predstavljati ugovor između poslodavca i zaposlenog”, objasnio je Lazić.
Vučer će poslodavac lijepiti u samu radnu knjižicu i upisati podatke i sve ostalo što se odnosi na iznos ili naknadu koju zaposleni dobija kao dnevnice, kako bi mu se staž evidentirao u PIO fondu.
Lazić kaže da ministarstvo nema precizne podatke koliko se sezonskih radnika angažuje u prosjeku godišnje, ali da se procjenjuje da ih je u poljoprvredi prevashodno između 60.000 do 100.000. Lazić ističe i da će rad agencija za privremeno zapošljavanje biti regulisan posebnim zakonom.
“Njime će biti predviđeno da agencije sa zaposlenima sklapaju ugovor na neodređeno ili određeno vreme i onda ih upućuju na rad kod drugog poslodavca”, kaže Lazić.
Oni neće moći da koriste sistem vaučera obzirom na to da moraju angažovati radnike po ugovoru o radu. Kao i za zakon o sezonskom radu, donošenje i ovog propisa očekuje se do kraja godine i na njemu se intenzivno radi.
U NSZ čiji predstavnici učestvuju u radnoj grupi za izradu Zakona o privremenom radnom angažovanju na sezonskim i kućnim poslovima, kažu da prema raspoloživim podacima iz evidencije NSZ, u periodu od 1. marta ove godine do 13. juna poslodavci su filijalama dostavili prijave potreba za anagžovanjem 414 izvršilaca na poslovima u oblasti poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane.
Za te radove se kako kažu, može pretpostaviti da su sezonski, a na njima su angažovana 123 lica sa evidencije NSZ.
U NSZ se slažu da pored uticaja kvaliteta radnih mesta na rast zapošljavanja i održivo povećanje zaposlenosti, svako pojedinačno radno angažovanje koje se realizuje i na kraći vremenski period značajno doprinosi kako očuvanju i unapređenju radnih sposobnosti pojedinaca i poboljšanju njihovog materijalnog polažaja tako i ostvarivanju strateških ciljeva aktivne politike zapošljavanja.
“Pored uticaja kvaliteta radnih mesta na rast zapošljavanja i održivo povećanje zaposlenosti, svako pojedinačno radno angažovanje koje se realizuje i na kraći vremenski period značajno doprinosi kako očuvanju i unapređenju radnih sposobnosti pojedinaca i poboljšanju njihovog materijalnog polažaja tako i ostvarivanju strateških ciljeva aktivne politike zapošljavanja”, kažu u NSZ.
Savetnik u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Ivan Radak rekao je Tanjugu da bi uvođenje sistema vaučera za sezonske radnike u poljoprivredi znatno doprinelo smanjenju sive ekonomije u ovoj oblasti.
“Sezonski radnici u poljoprivredi su angažovani na crno, a to je sada, po tom pitanju, jedan od najkritičnijih sektora. Kritičniji je od građevinskog sektora, gde takođe imamo mnogo neprijavljenih radnika”, rekao je Radak.
Novomenovani ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović, ukazao je još ranije, u vrijeme kada je bio potpredsednik Upravnog odbora NALED-a da se za regulisanje ove oblasti možemo ugledati na susedne zemlje u kojima ovaj sistem godinama efikasno funkcioniše.
Sistem vaučera za zapošljavanje sezonskih radnika, susjedna Hrvatska uvela je prije četiri godine.
Nadležni ukazuju da je on motivisao poslodavce da radnike drže van zone rada na crno, a samim sezoncima omogućio da ostvare prava na staž.
Šef Službe za nacionalne politike, programe i mjere zapošljavanja u Ministarstvu rada i penzionog sistema Hrvatske Zrinka Špoljarić rekla je ranije da sistem funkcioniše vrlo jednostavno – poslodavac svakoga dana prije početka rada u sezonsku knjižicu nalijepi vrijednosni kupon takozvani vaučer koji je platio oko 20 kuna (1 kuna = 16,45 dinara). Kupovinom vaučera, poslodavac je unaprijed uplatio sve neophodne doprinose državi, rekla je ona.
Špoljarić je dodala i da je poslodavac takođe obavezan da sezonskom radniku isplati najniži dnevni iznos minimane plate koji za ovu godinu iznosi 72 kune.
Ona je istakla da su poslodavci izuzetno dobro prihvatili ovakav, pojednostavljeni način zapošljavanja.
“Svake godine imamo sve veći broj korisnika vrednosnih kupona”, rekla je ona. B92