BANJALUKA, Cijena rada revizora u Republici Srpskoj, koja se predviđala Pravilima o kriterijumima za utvrđivanje naknada za izvršene usluge revizije, na koju su privrednici u Srpskoj imali zamjerki, biće isključena iz ovih Pravila i formiraće se slobodno, kao i do sada.
Dogovoreno je ovo juče na sastanku predstavnika Privredne komore i Ministarstva finansija Republike Srpske, potvrdio je “Glasu Srpske” predsjednik Komore Borko Đurić.
– Naša osnovna zamjerka bila je na utvrđenu cijenu rada revizora, koja prema našem mišljenju nije u skladu ni sa poslovnom praksom, ni sa propisima. Na ovaj način država se stavljala u ulogu regulatora cijena određenih usluga na tržištu. To nije u redu, jer se na takav način ugrožavaju interesi privrednika – rekao je Đurić.
Dodao je da su privrednici odmah po objavi Pravila o naknadama za reviziju na njih reagovali, te su na jučerašnjem sastanku sa predstavnicima Ministarstva finansija postigli dogovor da se cijena isključi iz Pravila i da se njeno formiranje prepusti tržištu.
– Svi ostali kriterijumi, predviđeni Pravilima, ostaju. Podržavamo nastojanja da se određeni poslovi normiraju, ali ne i da se utvrđuje zaštitna cijena – rekao je Đurić.
Pomoćnik ministra finansija Republike Srpske Duško Šnjegota je kazao da ovim Pravilima nisu propisane cijene revizorskih usluga, već utvrđivanje kriterijuma za njihovo obrazovanje.
– Te kriterijume potpuno ravnopravno trebalo bi da razmatraju revizor i njegov klijent i da cijenu ugovore potpuno slobodno – kazao je Šnjegota.
On je dodao da je suština Pravila povećanje kvaliteta revizije i stepena povjerenja u revizorske izvještaje.
Upravni odbor Privredne komore RS početkom oktobra uputio je inicijativu ministru finansija Srpske Aleksandru Džombiću za izmjenu Pravila o kriterijumima za utvrđivanje naknada za izvršene usluge revizije, jer smatraju da njihova primjena ima nepovoljne finansijske efekte na privredu.
Savjet za računovodstvo i reviziju RS donio je Pravila o kriterijumima za utvrđivanje naknada za izvršene usluge revizije kojim je propisano da cijena jednog norma časa rada angažovanog revizora treba da iznosi minimalno 50 maraka, ne računajući pripadajući iznos poreza na dodatu vrijednost.
Tako je minimalna cijena usluge revizora dostizala oko 4.000 maraka.
Izmjene Zakona
Borko Đurić je rekao da je vrijeme pokazalo da se određene intervencije moraju raditi i na Zakonu o računovodstvu i reviziji RS.
– Juče smo na sastanku dogovorili i da u skorijem periodu krenemo u izmjene, koje se odnose i na obaveznu reviziju u privatnim preduzećima – kazao je Đurić. Glas Srpske
44 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Ovo je ipak greška. Nije problem u cijeni revizije, jer ako će revizija biti dobra i ne može da se radi za puno manje para. Za jedno akcionarsko društvo ako se radi kako treba potrebno je minimalno 7 dana rada na terenu i to 2-3 čovjeka i još toliko u kancelariji. Što znači da jedna mala firma (koja ima otpilike ovoliko ljudi) može da završi dvije frime mjesečno). Ako se zna da revizori rade 6 mjeseci godišnje (od marta kad se objavljuju završni računi do septembra kad je zakonski rok)onda je priča o bogaćenju bespredmetna. problem u reviziji je kvalitet koji je srušen dijelom aljkavošću a dijelom niskim cijenama i još veći problem je što se revidira i ko treba i ko ne treba. Šta će privatnoj firmi u kojoj je vlasnik direktor koja ima 50 radnika revizija?!
Sta se desi kada firma promijeni sjediste u distrikt ?
Pošta vam dolazi na tu adresu 🙂
Revizija je samo jos jedna glupost i izvlacenje para iz privrede u ruke neprivrednih i zadriglih pojedinaca. Nista drugo. Cuj revizija, pa imali smo dovoljno vremena da vidimo sta realno znaci, a time i vrijedi. Vecinski vlasnik bira revizora, koji se onda otimaju da budu sto bolji s ”gazdom” jer im je to ekonomski najisplativije. Naravno, da i rezultat revizije mora da iskaze ”privrzenost” onom ko ga je angazovao. Gdje je tu nezavisnost i strucnost, pojma nemam. Posebno stoga sto sam procitao dovoljno revizorskih izvjestaja u svojoj karijeri da mogu reci da manje vrijede od papira na kojem su napisani. To je jedan aspekt, a drugi je pitanje sta ima neki lik koji veze nema o privredi da ocjenjuje moje poslovanje gdje sam ja jedini vlasnik. Pa valjda ja znam kako poslujem, a ako on zna bolje primam ga za direktora.
@122, Druze moram ti reci da si mozda procitao odredjen broj revizorkih izvjestaja, ali ih nisi razumio…Uglavnom, samo kratko…drzava treba da stvori takve kontrolne mehanizme, da privreda uoci potrebu za revizijom, nikome nista ne treba naturati, pa ni privrednicima usluge revizije, s druge pak strane niko u RS se nije zapitao na koji nacin je navedeno regulisano u odredjenim uredjenijim zemljama… tako npr. sadasnji Zakon o racunovodstvu ima odredjenih nedostataka, prije svega u sferi kaznenih odredbi za nepostivanje istog, takodje nije propisano koja je institucija nadlezna za provedbu navedenog Zakona (Ministarstvo Finansija)? Desava se da privatna preduzeca u velikoj mjeri nepostuju odredjene racunovodstvene principe koji su uostalom i definisani Zakonom…drzava bi ozbiljno trebala da uvede kontrolnu instituciji (Finansijsku policiju koja bi jednim dijelom obavjala poslove kao bivsi SDK) koja ce kontrolisati poslovanje preduzeca sa racunovodstvenog aspekta…u tom slucaju privrednici ce sami uociti potrebu za revizijom i revizorima…
A mozda da drzava formira KOMISIJU ZA REVIZIJU REVIZIJE 😉
P.S. naravno da ih nisam razumio, niko normalan ih nece ni razumijeti, ni koja je svrha ni koja je potreba. Svrha i potreba, sta preduzece dobija revizijom, sta dobijaju vlasnici, a sta drzava. U nasem slucaju dobijaju samo revizori.
Pitanje za naivnog: ko su suvlasnici ”delojta” tumaca faksova i kako je uredjeno tumacenje faksova u zemljama okruzenja?
@122 jesi ti uopste zavrsio ekonosmki fakultet i jel znas ti sta je revizija kad lupas takve gluposti? U osnovama revizije ti stoji ko su korisnici izvjestaja revizije. Pored vlasnika to su drzava, poslovni partneri, kreditori, potencijalni ulagaci itd. Prvo procitaj ponesto pa onda piskaraj. Supalj si ko tocak.
Problem je sto se revizija pretvorila uglavnom u to da revizorske kuce (cast izuzecima) samo potvrde FI klijenta. Cesto se desava da i ne udju u preduzece a napisu izvjestaj. Vlasnici takvih kuca su poznati: Milenko Vracar, Mirjana Sinik, Stevo Beslac i dr. Dilojt i jos nekoliko revizorskih kuca jos uvijek drze kakav takav standard, ali i cijenu. Nema ozbiljen revizije bez 10 hiljada KM za preduzece srednje velicine i osrednjih problema, a za velika preduzeca je smijesno pricati ispod 20 hiljada KM.
sta cu jazo kad sam jadan neuk imam samo malu maturu 🙂
Sta cu kad ne znam teoriju, cuj poslovni partneri, kreditori, ulagaci. Poslovni partneri pivare da ih interesuju revizori sta piskaraju nikada ne bi kupili ni pivkana, a kamoli nesto drugo, ulagaci vidimo sta misle o nama i bez revizora, a sto se tice drzave sta je doticna dama sumnjivog morala ucinila po pitanju ijednog revizorskog izvjestaja do sada.
Naravno, supalj sam ko tocak, a ti si zaista bistar ko bistri potok.
Ahhhh…da…toliko si bistar da si uspio ocijeniti pojedinacan rad revizora. Svaka cast, to mora da se uci na ekonomiji. Naravno pomeni mi koje kod nas srednje preduzece ima ”osrednje” probleme. Cisto da me jadnog i neukog edukujes malo. Naravno, stavi u odnos trosak/dobit revizije za jedno preduzece (kost/benefit se valjda kaze, al’ kako se pise ne bih ti znao reci)
Šta sve jedno preduzeće mora da plati (idemo pokušati nabrojiti):
1.komunalna taksa
2.još neka taksa
3.PDV na svaku robu ili uslugu
4.doprinose oko 50% na neto
5.kupiti fiskalnu kasu (oko 2000 KM)
6.Kupovati traku za štampač za fisklanu kasu
7.Mtel-u svaki mjesec 10 KM za prenos podataka
8.Knjigovodstveni biro ili vlastiti knjigovođa
9.”Čašćavanje” raznih inspekcija (uvijek nešto nađu)
10.Godišnje obavezno održavanje fisk. kase
I sad još i obavezna revizija od oko 4000,00 KM.
Imam kolege koji rade u toj bransi i znam kakva je situacija. A teoriju znam jer sam u zivotu ponesto i procitao za razliku od nekih ovdje. A nije lako niti jeftino biti privatnik. Sve ove gore pobrojane takse placaju sva preduzeca na svijetu. Ne zaboravite da je kod nas porez na dobit 8% a u 90% zemalja u Evropi mnogostruko veci.
azra
Mi smo u kaljuzi iz koje nas nastoje iscupati revizori, racunovodje, papirni menadzeri, i sl. Okupili se lesinari oko privrede na izdisaju i kljucaju li kljucaju. Revizor dodje u moju firmu (suvlasnik sam sa 50%) i hoce da mi za debelu lovu kaze ono sto ja vec znam, a nikoga drugog ne interesuje.
jazo,
opet se javljas sa teorijom. Dosta bre, teorije, voda je do grla. Sta ti meni teoretises koliki je ovdje porez na dobit, a privreda u 95% slucajeva akumulira gubitke zahvaljujuci teoreticarima. Cuj pa i ja bih platio porez ne 10% vec 30% kada bi bilo moguce postenim radom ostvariti dobit. Sta lupetas, cuj ja imam kolege u bransi.
@jazavac, moram reci, iako se politicki ne slazem sa jazavcem, sto se tice gore navedenih informacija se slazem.
@122, ne znam koje vlasnik navedene kuce, vidi na Net-u…pozdrav
Pa kada bi znao, onda bi i tebi misljenje malo bilo drugacije. Onda bi valjda shvatio zasto niko u vladi ne tumaci fax, vec to radi delojt.
Nije mi poznato ko je vlasnik dilojta,trebalo bi da je dilojt beograd kao regionalni predstavnik ove svjetske kompanije, ali kakve veze ovaj pravilnik o cijeni satnice ima s njima genijalci? Pa dilojtove revizije kostaju po nekoliko desetina maraka i oni rade samo velike firme. Pravilnikom su se valjda htjeli dovest u red
Обавеза израде ревизорских извјештаја може се утврдити само Законом. Према томе ова одлука није уставна и не бих се зачудио да је некоо већ покренуо поступак оцјене уставности ове одлуке.
Rascistice se sitni kokosari sa licencom revizora tako sto se NAMJERAVA svim preduzecima uvesti obaveza revizije, pa i onima sa desetak zaposlenih. Bravo majstore.
Mislim da ce se jos vise uvesti u red revizori ukoliko bude nametnuta obaveza revizije i frizerajima i trafikama. Jazina logika drugi dio.
A i Borko Djuric je bas neko ko se treba zaliti u ovoj drzavi … jadan… Sto on ne prodaje stanove za 1000 KM koliko ga realno kostaju nego za 3000 KM. Gori su ti tzv. “privrednici” od svih revizora, advokata notara zajedno. Ko o cemu ku… o postenju….
Rakovic ti me iznenadjujes, ajd ovi su nepismeni pa ih i ne uzimam ozbiljno… Zakonom i jeste utvrdjeno ko je obavezan raditi reviziju… i taj je zakon odavno na snazi. Pravilnikom se definisala cijena norme.
Sada cemo prijeci na lik i djelo Borkino, a sustinu obaveze revizije za frizeraje cemo malo ostaviti po strani. Sta cu ja sam neuk za te stvari, pa over and out.
јазавац нисам мислио на то ко може вршити ревизију, него на то која предузећа морају имати ревидиране извјештаје. Знам да је нормално да је то обавеза предузећа која имају и обавезу објављивања ФИ. То су акционарска друштва, фондови, банке итд. Нисам сигуран да је негдје утврђено да друштва ограничене одговорности морају имати ревидиране извјештаје, нити ми је јасно у чему је јавни интерес за тако нешто.
када прочиташ писмо ревизора, у уводом слову видиш коме се обраћа: Акционарима и надзорном одбору – и трећег нема.
S tim sto je moj licni stav da su trebali uvesti kontrolu kvaliteta pa onima koji fusere oduzimati dozvole a ne normirati cijenu satnice.
A ti 122 si bas neki levat… ne ide ti na berzi, ne ide ti u biznisu…. sad ti svi krivi :)))
Rakovic, imas u Zakonu ko je obavezan, ne znam sad napamet, norme su broj radnika, promet, ako su AD i sl.
Uhahahahahahahahahahahahah buuauauauahahahaiuaauaua, vidi teoreticara jaze. Hajd reci ti nama cime se bavis, za mene si uspio zakljuciti da sam ulagao u trulu BLSE, a to sto se bunim da se dodatno dzabalebarosima napune dzepovi iz privrede znaci i da sam los u biznisu.
Znaci ukoliko zaradjujem trebam biti presretan da dio uzme i neki revizorcic koji ce me obavijestiti da sam zaradio. Dobra logika. Naravno, zalazem se da preduzeca koja su listirana na berzi, koja imaju znacajan broj suvlasnika, visinu kapitala i sl. treba da imaju reviziju kao obavezu, sto je i logicno, al’ da tipovi doo koji imaju po par suvlasnika ili jednog vlasnika imaju reviziju je po mom skromnom misljenju pokusaj dodatne institucionalne pljacke. Ti jazo ocigledno nisi ni na berzi ni u privredi, cim laprdas bez veze. Sta cu, morao sam ti odgovoriti, a sad odoh cijepati drva.
Ja se ne bavim nicim, imam 5 naknada od UO i ne zalim se.
Преписано из Србије све. Само је био покушај са нормативом и у КМ. У Србији су ставили да су средња предузећа са приходом од 5-10 милиона ЕУР, вриједношћу имовине од 1-5 милиона ЕУР и бројем радника од 50-250. СВА ТРИ КРИТЕРИЈУМА се гледају кумулативно.
jazavac, sto se petljas u bilo kakvu diskusiju kad si nedorastao? kako posluju ta preduzeca u kojima si, jadan, u UO?
122 je napisao sve, nista ne treba dodavati.
Nađoh jadac-citat:(3) U mala pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja na dan sastavljanja finansijskih izvještaja ispunjavaju najmanje dva od sljedećih kriterijuma:
a) da im je prosječan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi finansijski izvještaj manji od 50,
b) da im prosječna vrijednost poslovne imovine na kraju poslovne godine iznosi manje od 1.000.000 KM i
v) da im ukupan godišnji prihod iznosi manje od 2.000.000 KM
Ovo je pravi lažnjak i ubica razvoja SME. Kriterij do 50 zaposlenih je OK, ali imovina može ići na mnogo više kao i ukupan prihod. Ovim limitima znatno je uvećan broj pravnih lica koja potpadaju pod obavezu revizije. Pogledajte isto rješenje u Srbiji pa ćete lako uočiti razliku.
iliti prosječna vrijednost imovine 1 mil EUR a godišnji prihod manji od 2,5 mil EUR
i neka ne kažu da su vrijednosti prilagodili našem tržištu
za primjer u EU je minimalni kapital za osnivanje banaka 5 miliona EUR, a kod nas 15 miliona KM
Kod nas je veći rizik u bankarstvu /uticaj političara/
Jazo, ja te podrzavam, ajd i mene proguraj u neki NO ili UO ili jos bolje Odbor za reviziju…sta ovi levati znaju, kako se prave pare? Oni samo valjaju gluposti ovdje na forumu, a neki bogami i na TV-u…
I ovaj cenzus za banke je nizak… Banka bez 40-50 miliona kapitala nema sta traziti na trzistu koje nije segmentirano i na kojem posluju neke od najjacih evropskih banaka. Nije vise `96. godina.
@jazavac
komentare uputiti na najmanje 10 adresa u BiH. No nije važan cenzus, ili bilo koji drugi formalni zahtjev. Bitno je poslovati po pravilima profesije. Velike banke velike muke. male banke slatka para.
@rakovic
potpisujem.
Azrice duso, ne placa preduzece doprinose nego radnik od svoje plate koju teskom mukom zaradi i jesu li bas 50% na neto?! Legendo moja najveca….
@gagi
Dušo i srce. Doprinosi na zarade se plaćaju na bruto iznos i to po stopi od 30.6%, a porez po stopi od 8%, na koju osnovicu je za tebe već viša matematika.
Po Zakonu to plaća radnik, ali u praksi kod nas još uvijek to plaća poslodavac. Ja nism čula da je inspekcija kaznila nekog radnika što nije platio doprinose i radnik najčešće nema pojma da li je poslodavac platio doprinose ili ne.
Ali nije u tome poenta, da se sad ja i ti nadmudrujemo ko je upućeniji i pametniji, već kako “nagovoriti” ili natjerati vlast da smanji zahvatanja od poslodavaca ili radnika.
Nisu problem nameti, vec razlog nihovog uvodjenja. U situaciji kada je privreda na koljenima i grca u problemima sa likvidnoscu, tehnoloskom i konkurentskom inferiornosti, u malom nacionalnom toru iz kojeg je tesko plasirati svoje proizvode drzava u nedostatku obrta poseze za sve vecim procentualnim nametima kako bi odrzala zadovoljstvo drzavnog aparata (birokratije, policije, sudstva) u sve izrazenijem privrednom buntu. Samo vi udarajte namete, uskoro necete imati kome fakturisati, a onda cemo vidjeti.
5.Naivn , šta koga briga u štaću i kako ,mojim novcim arspolagati . Bitno je da poštujem poreske , radne , sanitarne i dr. propise , a iste kontrolišu nadležne inspekcije . E sad treba da mi dođe revizor i kaže da nisam trebao kupiti dva luksuzna auta , ići na službeni put u inostranstvo o trošku firme i da ne nabrajam druge gluposti . Meni neće doći i pomoći niko kada mi poslovi reultati budu u minusu , pa ni sam revizor mi pomoći nemože . To su čiste gluposti vršiti reviziju u privatnim preduzećima , reviziju mogu tražiti banke i drugi kreditori , a država tu nema šta da traži ona je sve iskontrolisala preko svojih nadležnih institucija .
@43, moram ti reci da na zalost vecina firmi (pogotovo privatnih) upravo krsi te propise koje je drzava propisala. Kod nas se napravi Zakon koji je pricam ti pricu, a onda se u tom isom zakonu ne propisu niti kaznene sankcije niti kontrolni organ koji ce to sprovoditi…