BEOGRAD- Poslije decenijskog rada na Nacrtu zakona o solidarnom preduzetništvu, Srbija je na putu da konačno postavi pravni okvir u toj oblasti u kojoj posluje skoro 1.200 preduzeća, objavljeno je danas u novom Biltenu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Kako je navedeno u Biltenu, zakon će pomoći dugoročno nezaposlenim, žrtvama nasilja, osobama s invaliditetom, beskućnicima, povratnicima sa odsluženja kazni i drugim osjetljivim grupama građana da lakše dođu do posla, kao i da se postavi osnov za dalji razvoj solidarne ekonomije u zemlji.
Prema statistici, na evropskom tržištu prisutno je dva miliona solidarnih preduzeća, poznatih i kao socijalna, koja upošljavaju oko 11 miliona radnika, odnosno šest odsto ukupnog broja zaposlenih u EU.
Izvršni direktor Smart kolektiva, člana NALED-a, Neven Marinović kaže da je u Srbiji na taj način do radnog mjesta došlo tek 10.000 osoba ili manje od 0,4 odsto ukupno zaposlenih.
Ističe da se ključne prepreke nalaze u nedostatku regulative i podsticaja, koji bi stimulisali i olakšali ulaganja u ovakva preduzeća, kao i svjesti o tome koje sve probleme društva i pojedinaca solidarna preduzeća mogu da riješavaju.
“Cilj ovog zakona je da definiše termin solidarne ekonomije i uslove za sticanje statusa solidarnog preduzeća, kako bi svi subjekti koji djeluju u ovoj oblasti mogli da steknu taj status, kao preduslov da od države, opština i drugih potencijalnih finansijera dobiju finansijsku podršku u svom poslovanju, kao i da ostvare poreske olakšice i vrednovanje u javnim nabavkama”, kaže Marinović.
Prema njegovim riječima, zakon će imati pozitivan uticaj i na uključivanje drugih ključnih aktera koji su neophodni za razvoj solidarnog preduzetništva, kao što su finansijske institucije, međunarodne organizacije i donatori, koji će moći lakše da kreiraju posebne instrumente i programe za te kategorije.
Takođe, u sistem podrške moći će da se uključi i privatni sektor, koji će ova lica moći da prepozna i uključi u svoje lance nabavke.
Glavna odlika solidarnih privrednih subjekata je da se osnivaju kao rezultat privatne inicijative s ciljem da ponude održiva rješenja za razvoj zajednica, kroz socijalne inovacije, inovativne proizvode u oblasti zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije, socijalnog uključivanja i u drugim oblastima u domenu održivog razvoja.
U NALED-ovom Biltenu navodi se da Nacrt novog zakona propisuje da subjekt solidarnog preduzetništva ukoliko ostvari dobit, 50 odsto te dobiti mora da uloži nazad u preduzeće, bilo kroz zapošljavanje dodatnih korisnika iz osjetljivih kategorija bilo kroz razvoj novih proizvoda i usluga, dok se upravljanje zasniva na demokratskim principima i daje pravo glasa korisnicima.
U slučaju gašenja solidarnog preduzeća, njegova imovina prelazi u ruke drugog subjekta s tim statusom.
Marinović dodaje i da je važna novina to što će status solidarnog preduzeća, osim preduzetnika i privrednih društava, moći da steknu i udruženja građana, fondacije, i zadruge, čije je poslovanje i društvena misija u skladu s pravilima propisanim zakonom.
Nacrt zakona je finalizovan i očekuje se zakazivanje javne rasprave, a rezultat je javno-privatnog dijaloga, unutar radne grupe koju je formiralo Ministarstvo za rad, u kojoj su aktivno učešće imali Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, NALED i drugi predstavnici civilnog sektora, uz podršku Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje.
U Biltenu se navodi da se na zakon čeka više od 10 godina, jer se procjenjuje da je uz nedostatak javno-privatnog dijaloga, jedna od prepreka u donošenju zakona bila i opreznost resornog ministarstva da ne predloži zakon koji bi omogućio zloupotrebe pri ulaganju u solidarna preduzeća.
Akteulni Nacrt zakona je otklonio taj rizik, tako što obezbjeđuje punu transparentnost u poslovanja subjekata solidarnog preduzetništva i trošenja sredstava podsticaja.
Dodatno, svi podaci o statusu preduzeća, trošenju i dobijanju sredstava od vlasti i donatora, biće javno dostupni preko portala Agencije za privredne registre, uvidom u elektronske izvještaje o poslovanju koji će se evidentirati u registrima koje vodi ta agencija.
Resorno ministarstvo će voditi listu solidarnih preduzeća koja su zloupotrebila svoj status, a koja će se formirati na inicijativu samih subjekata solidarnog preduzetništva, koji imaju najbolji uvid u poslovanje u ovoj oblasti.
Odluku o stavljanju na tu listu i skidanju sa te liste donosiće tijelo Vlade u koje će ravnomjerno biti uključeni predstavnici institucija i nevladinog sektora. Tanjug