BERLIN/ATINA, Fond evrozone za spasavanje finansijski ugroženih članica (EFSF) ne posjeduje “blanko ček” za kupovinu grčkih obveznica, kaže Volfgang Šojble.
“Vlada (Njemačke) odbacuje ‘blanko ček’ za široke kupovine (grčkih obveznica) na sekundarnim tržištima”, naveo je Šojble.
Njemački ministar finansija kaže da bi “do kupovine u budućnosti moglo da dođe samo pod veoma striktnim uslovima, ukoliko Evropska centralna banka (ECB) ocijeni da postoje vanredni uslovi na finansijskim tržištima i opasnost po finansijsku stabilnost”.
Dozvoljavanje EFSF da kupuje suverene obveznice po nižim cijenama bila je jedna od niza mjera koje su dogovorene na kriznom samitu prošlog četvrtka kako bi se pomoglo Grčkoj i spriječilo prenošenje dužničke krize na druge članice zone evra.
Ostale mjere uključuju pomoć članica evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda od 109 milijardi evra (158 milijardi dolara) i doprinos privatnog sektora od 50 milijardi evra putem smanjenja vrijednosti ili tzv. “herkata” grčkih obveznica koje posjeduju za 21 odsto.
Članicama evrozone koje su već dobile pomoć za spasavanje biće takođe produžen rok za vraćanje zajmova i snižene kamatne stope na te zajmove.
Dospijeće obveznica će biti povećano sa 7,5 na 15 godina, a kamatne stope smanjene na oko 3,5 procenata sa dosadašnjih 4,5 do 5,8 odsto.
Grčka mora da smanji papirologiju
Njemački ministar ekonomije Filip Resler kaže Grčka treba da smanji papirologiju i primjeni strukturne reforme kako bi privukla investitore iz njegove zemlje, čija je privreda najveća u Evropi.
Papandreu pozdravlja dogovor evrozone
Istovremeno, premijer Grčke Jorgos Papandreu kaže da je Grčka zadovoljna novim uslovima finansijske pomoći, a odluku o sniženju kamatnih stopa na zajmove za Grčku je ocijenio kao uvođenje zajedničkih evroobveznica.
Papandreu se već odavno zalaže za uvođenje jedinstvenih obveznica zone evra radi rješavanja problema dužničke krize u rubnim članicama 17-očlane monetarne unije, čime se, međutim, protivi niz ostalih članica, uključujući najveću, Njemačku.
“Odluka naših evropskih partnera da nam pozajmi po kamatnoj stopi od 3,5 odsto, samo nešto višoj od one po kojoj pozajmljuje sama Njemačka, predstavlja u suštini svojevrsno uvođenje evropskih obveznica, bez obzira na činjenicu što taj sistem još nije formiran”, rekao je Papandreu.
On je kazao da kupovina obveznica na sekundarnom tržištu posredstvom Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) pokazuje da se u evrozoni uobličava zajednički pristup upravljanju dugom, mada tek u početnom stadijumu. Tanjug