Skršeno milionsko zaduženje na nepostojeću mašinu za krš

BANJALUKA, „Šume Srpske“ prošle godine zadužile su se 3,5 miliona maraka kako bi kupile polovnu mašinu za pripremu zemljišta na kršu, tender je raspisan, ugovor potpisan, a onda su shvatili da im ta mašina ne odgovara.

 Za samo mjesec dana „Šume“ su potpisale ugovor sa firmom „Lager“ o kupovini polovne mašine, zatim su se kod državne banke ekspresno zadužile tajnom emisijom obveznica, a potom raskinule ugovor o kupovini.

Priča o kupovini ove mašine počela je krajem 2017. godine, kada su tadašnji gradonačelnik Trebinja Luka Petrović i tadašnji ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS Stevo Mirjanić pompezno najavili da će biti osnovan “Centar za agrarni razvoj mediteranskog područja Hercegovine” koji će raditi na unapređenju poljoprivrede na ovom području Trebinja, Bileće, Ljubinja i Berkovića.

Petrović je tada naveo da će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obezbijediti specijalizovanu mašinu za tzv. privođenje zemljišta namjeni, vrijednu oko 3 miliona maraka, koja će moći da obrađuje zemljište koje nije čista oranica. Predviđeno je da nabavku mašine finansiraju “Šume Srpske”, a da njome gazduje trebinjski “Centar za gazdovanje kršom” koji je javno preduzeće šumarstva.

Saglasnost za kreditno zaduženje od 3,5 miliona maraka “Šume RS” od Vlade RS dobile su početkom juna 2018. godine, a tender za nabavku mašine raspisale su krajem istog mjeseca. Budući da je njena težina 69.000 kilograma, tenderom je bila obuhvaćena i kupovina platforme za prevoz ove mašine, takozvana “labudica”, te tegljač labudice i kamion kiper – troosovinac. Za sve navedeno “Šume RS” su bile spremne da daju skoro 3,4 miliona maraka sa PDV-om.

Stevo Mirjanić i Luka Petrović, 28. avgusta 2018. godine, nakon druge sjednice „Centra za agrarni razvoj mediteranskog područja Hercegovine“ u Trebinju, najavili su da će mašina u „Centar za gazdovanje kršom“ stići do kraja septembra. Istog dana, „Šume RS“ u tenderu su poništile lotove za nabavku tegljača labudice i kamiona kipera – troosovinca, navodno, zbog toga što nijedna od primljenih ponuda nije bila prihvatljiva.

Tender sa dva preostala lota – za nabavku mašine za pripremu zemljišta na kršu i platforme za njen prevoz, na kraju je dobila firma „Lager“ iz Posušja, koja je bila i jedini ponuđač. Ugovor, vrijedan 2.631.330 maraka sa PDV-om, „Šume RS“ su sa „Lagerom“ zaključile 11. septembra, a mašina je trebala da bude dostavljena u Trebinje najdalje četiri dana kasnije. No, to se nije dogodilo.

Sa druge strane, iako je saglasnost za kredit stigla već u julu, „Šume RS“ kreditno su se zadužile tek nakon zaključivanja ugovora sa „Lagerom“, 17. oktobra 2018. godine. Zanimljivo je da je Odluka o dugoročnom zaduženju preduzeća, koju je donio Nadzorni odbor „Šuma RS“, propisivala emisiju obveznica na domaćem tržištu kapitala, ali na Banjalučkoj berzi nije bilo ni traga o emisiji koju je Komisija za hartije od vrijednosti RS proglasila uspješnom i navela da se upisuje se u Registar emitenata. Ispostavilo se da je obveznice u iznosu od 3,5 miliona maraka tajno kupila Investiciono-razvojna banka (IRB) Republike Srpske.

Predomislili se nakon potpisanog ugovora

Ugovor sa „Lagerom“ raskinut je 6. novembra, deset dana prije nego što je sa funkcije direktora „Šuma RS“ smijenjen Risto Marić.

Zoran Stojčić, koji je došao na Marićevo mjesto, u odgovoru na naš upit tvrdi da je ugovor raskinut zbog toga što su, nakon što su posjetili „Lager“ i izvršili uvid u mašinu i platformu, shvatili da „mašina tog tipa i tehničkih normi neće u potpunosti zadovoljiti potrebe i namjenu za koju je kupljena“. Prema Stojčićevim riječima, ugovor je raskinut sporazumno, pa ovo javno preduzeće „Lageru“ neće morati da isplati nikakvu nadoknadu. Zbog čega su prethodno iz tendera izbačeni lotovi za kupovinu tegljača labudice i kamiona kipera – troosovinca, Stojčić nije odgovorio.

Damir Ćorić iz „Lagera“ potvrdio nam je da je ugovor sporazumno raskinut.

„Nakon uvida u mašinu, oni su utvrdili da ona svojim tehničkim, a i samim stanjem u kojem jeste, ne zadovoljava ono što njima treba. Nakon toga su donijeli odluku da odustaju, a mi smo pristali na to, jer ako kupac to ne želi, zašto bismo insistirali da to kupe“, kaže Ćorić za „Direkt“.

On dodaje da je „Lager“ ispunjavao uslove koji su bili propisani tenderom, ali da oni „nisu bili tako rigidni“. Iako je u tenderskoj dokumentaciji bilo navedeno da „Šume RS“ traže novu mašinu ili mašinu staru najviše deset godina, Ćorićev utisak je da su, ipak, htjeli polovnu.

„Oni su, u principu, tražili neku polovnu mašinu, jer je nova preskupa, a nije baš jeftina ni ovako polovna. Ova koju smo mi nudili okvirno je bila stara 7-8 godina“, smatra Ćorić.

Na naše pitanje da li je praksa da predstavnici preduzeća kojima prodaju mašine dođu da ih pregledaju prije potpisivanja ugovora, a ne nakon, Ćorić kaže da ih većina dođe prije.

„Zašto su oni (iz „Šuma RS“) tako uradili, to je njihova stvar“, zaključuje Ćorić.

Kupovina mašine planirana u ovoj godini?

Bez obzira na sve, direktor „Šuma RS“ Zoran Stojčić za naš portal tvrdi da je „investicioni projekat za obradu kamenitih površina Hercegovine, koji je pokrenut na inicijativu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede RS, aktuelan i dalje“.

„U predstojećem periodu treba pronaći adekvatnu mašinu kojom bi se povećala obradiva površina na kamenitom terenu, proizvodnjom supstrata koji pogoduje podizanju trajnih nasada vinove loze, maslina, smokve i drugih kultura, a koja bi se, takođe, koristila prilikom izgradnje šumskih, kamionskih puteva u okviru javnog preduzeća“, navodi Stojčić.

Pomoćnik ministra za šumarstvo i lovstvo u Vladi RS Goran Zubić, koji je od početka bio uključen u priču o kupovini mašine, takođe, tvrdi da nisu odustali od projekta.

„U proizvodno-finansijskom planu Šuma RS sredstva su i ove godine rezervisana za nabavku mehanizacije za pripremu zemljišta na kršu. Hoće li to biti konkretno takva mašina ili neka druga, kombinovana mašina, to ćemo vidjeti, ali od ideje se nije odustalo“, tvrdi Zubić.

Stav Ministarstva, kaže Zubić, bio je da mašina mora biti nova, jer nisu sigurni u kakvom je stanju polovna. Na našu konstataciju da smo u „Lageru“ dobili informaciju da je nova mašina veoma skupa, Zubić kaže da ne zna koliko košta nova i da će se uklopiti u kupovinu sa novcem koji imaju kako ne bi morali dizati još jedan kredit. Međutim, on nije mogao da precizira kada tačno u ovoj godini će ponovo biti raspisan tender za kupovinu mašine.

Predsjednica Nadzornog odbora „Šuma RS“ Biljana Marković za „Direkt“ kaže da je u odluci o dugoročnom zaduženju ovog javnog preduzeća jasno navedeno da će se kreditna sredstva koristiti isključivo za nabavku mehanizovane linije za pripremu i obradu zemljišta na kršu.

„Tom linijom će gazdovati Centar za gazdovanje kršom u Trebinju i taj novac se ne može upotrijebiti u druge svrhe“, ističe Marković.

Da li je ulaganje isplativo?

U 2017. godini, „Šume RS“ uzele su kredit od skoro 26 miliona kako bi izmirile dug prema opštinama po osnovu neisplaćenih naknada za eksploataciju šuma. Na kraju prošle godine, ovo preduzeće Poreskoj upravi RS dugovalo je 438.906 maraka. Stoga se postavlja pitanje opravdanosti novog kredita od 3,5 miliona, koji će „Šume RS“ otplaćivati tri godine, uz kamatnu stopu od 4,5 odsto.

Direktor Stojčić kreditno zaduženje vidi kao opravdano.

„Donošenju odluke o nabavci mašine prethodila je izrada elaborata o ekonomskoj opravdanosti nabavke, tako da je ekomonska isplativost bila i jedan od glavnih preduslova za započinjanje realizacije projekta“, tvrdi on za „Direkt“.

Sa druge strane, u trebinjskom „Centru za gazdovanje kršom“ nisu htjeli da govore na ovu temu. To što je mašina trebalo da bude data njima na korištenje, u javnosti je predstavljeno kao pozivitivna stavka za ovo javno preduzeće, koja bi trebala da mu donese zaradu. Međutim, naš dobro upućen izvor iz „Centra za gazdovanje kršom“ kaže da bi efekat bio potpuno suprotan.

„Pošto bismo mi gazdovali mašinom, mi bismo morali i da plaćamo njenu amortizaciju koja bi na godišnjem nivou iznosila u prosjeku 15 odsto od njene cijene. To je za nas veliki trošak“, kaže naš izvor.

Takođe, on smatra da je nerealno to što je u elaboratu ekonomske opravdanosti navedeno da bi „Centar za gazdovanje kršom“ zarađivao 3,5 marke po kvadratu zemljišta koje bi obradio tom mašinom.

„Ko bi dao tolike pare za obrađenu zemljištu na kršu, kad može za taj novac kupiti gotovo zemljište negdje drugo na području grada? Osim toga, da bi se zemljište pripremilo za podizanje trajnih nasada, nije dovoljno samo kupiti tu mašinu za njegovu obradu, potrebno je sporovesti i sistem navodnjavanja i još mnogo toga, što samo po sebi, na kraju, mnogo košta i veliko je pitanje koliko je isplativo“, zaključuje naš izvor.

direkt-portal.com

*Priča je objavljena u sklopu programa podrške novinarima IMEP, finansiranog od strane USAID-a