Sezonci iz Srbije u Sloveniji robovi?

LJUBLJANA, Za nadnicu od dva evra na sat u voćnjacima slovenačkog „Evrosada” jabuke beru sezonski radnici „regrutovani” većinom u ruralnim krajevima Srbije i Bosne. Ovog avgusta je firma sa sedištem u Krškom unajmila oko 200 sezonaca na tri meseca, a neki od njih su, razočarani raskorakom između obećanog i isplaćenog honorara, hteli prevremeno da prekinu sklopljeni poslovni aranžman. Poslodavac ih je, međutim, prema pisanju ljubljanskog „Dnevnika”, sprečio da se pre vremena vrate u Srbiju tako što im je oduzeo pasoše, čime je sezonske radnike pretvorio u roblje.
Direktor „Evrosada” Boštjan Kozole, koga je Udruženje „Menadžer” proglasilo mladim biznismenom 2006, za „Politiku” demantuje optužbe rečima da se radi o provokaciji, jer su radnici iz Srbije i Bosne ovde dobili baš ono „što im je ponuđeno pre nego što su stigli u Sloveniju”. Kozole otkriva da je danas među radnicima sprovedena istraga ko se žalio novinarima, a ko pisao pritužbe i da je utvrđeno da je „nekolicini pridošlica jedini cilj bio ne da beru jabuke, već da se dočepaju radne dozvole u EU”, obaška što ih noću saleću „majstori iz Ljubljane koji ih vrbuju za rad u pekarama, bravarskim radnjama…”.
„Evrosadovi” ljudi u Srbiji i po Bosni regrutuju jeftinu radnu snagu kojoj na licu mesta obećavaju, kako tvrde prevareni sezonci, da će zaraditi čak trostruko više od onoga što im je u Krškom plaćeno. Oni koji su ih u zavičaju uverili da se otisnu u „gastarbajtere” put Slovenije, uveravali su ih da neto zarada neće biti niža od 700 do 1.000 evra, a stvarnost nije ni upola takva. Niko im nije pominjao ni da će morati da plate hranu, na čiji kvalitet ne mogu da utiču.
Kozole se tome čudi, a na naše pitanje „gde su radnici smešteni”, kaže „u objektima ’Evrosada’ gde imaju čak i televizor”.
Jedan od sezonaca iz Srbije objašnjava da je tek u Krškom, kad mu je pod nos potureno da potpiše ugovor, bez tumača i „na nama nerazumljivom slovenačkom jeziku”, shvatio da na sat „sleduje samo dva evra, pa i to ukoliko ispunimo ’propisanu normu’ te ’zahtevani kvalitet’, što 90 odsto nas u početku nije sposobno da postigne”. Tako je na njegovoj potvrdi o septembarskoj isplati umesto „garantovanih” 1.000 evra, ostalo 300 evra – pored broja odrađenih sati i podatka o postignutoj normi, na izvodu piše da je neto obračunska osnova 600 evra, od koje su odbijeni prehrana, prevoz i zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje u slučaju nesreće. Odbijeno: ukupno 300 evra. Za isplatu: 300 evra.
Niko od sezonaca ne želi da njegovo ime bude objavljeno, jer se boje da će „ostati bez preostalih nadnica”. Žale se i da zavise od samovolje nadređenog, koji odlučuje „hoće li ti smanjiti platu ili dati otkaz”. „Dešava se da predradnik iskoristi nekoliko oštećenih jabuka kao izgovor da odbije da nam obračuna celu količinu obranog voća sa palete, što znači da si nekoliko sati dirinčio džabe”, tvrde sezonci.
Kozole za sve to kaže da su konstrukcije, i da lično poštuje svoje radnike „koji u Srbiji ni 200 evra ne bi zaradili”, a on im nudi šansu da dobiju „500 evra, od čega neki žive cele godine!”.
Na optužbe da su radnici u „ropskom odnosu”, Kozole odgovara da preduzeće nikada nije zadržavalo pasoše sezoncima više od 24 sata, koliko je potrebno urediti formalnosti oko prijave boravka i dozvole za rad.
U Ambasadi Srbije u Ljubljani nezvanično saznajemo da im se nije obratio niko od oštećenih radnika iz Srbije koji su na sezonskom radu u Sloveniji, ali s obzirom na udaljenost Krškog od Ljubljane, to i nije čudno.
Sezonci su se novinarima poverili da ne vide kako da se izvuku iz nezavidnog položaja, jer su otkrili da u ugovoru (na slovenačkom) piše da je taj ništavan u slučaju „nepoštovanja uputstava naručioca odnosno nepostizanja zahtevanih rezultata rada”. Onaj ko ne ispuni zadate obaveze, dužan je da plati naručiocu (Evrosadu) odštetu u visini svih troškova koje će taj imati oko nabavke drugog radnika, a tu treba sabrati i „troškove njegovog dolaska na rad”. Izvor: Politika