VAŠINGTON, SAD su dosad uglavnom ostale po strani u nadmetanju za položaj novog šefa Međunarodnog monetarnog fonda, što neki smatraju taktikom da se ključni dijelovi te trke završe bez Amerikanaca, kako se nikome ne bi zamjerili, piše jučerašnji Vol strit žurnal.
Većina evropskih država ujedinila se iza francuske ministarke finansija Kristin Lagard, koja je ove nedelje bila u Brazilu, a planira da iduće nedjelje putuje u Kinu i Indiju, da bi dobija podršku zemalja u usponu.
Guverner meksičke centralne banke Agustin Karstens, koji se takođe ponudio na mjestu šefa MMF-a, istim povodom je putovao u Brazil.
Evropske zemlje zajedno imaju oko 35 odsto glasova u MMF-u, dok SAD imaju 17 odsto, najviše kao pojedinačna država, što je dovoljno da preokrenu ishod.
Administracija predsjednika Baraka Obame nije javno podržala nijednog pretendenta, a nagovjestila je da bi mogla biti naklonjena onome ko dobije izvjesnu podršku privreda u usponu.
Američki zvaničnici pažljivo odmjeravaju riječi, kako po osjetljivom globalnom pitanju ne bi otuđili ni razvijene, ni zemlje u usponu, kažu posmatrači.
Zvaničnici administracije su u više navrata rekli da se zalažu za otvoreni proces u kome bi kandidati nastupili.
Oni, takođe, nisu izašli u susret zahtjevima ekonomija u usponu da na čelo MMF-a dođe neko ko nije Evropljanin. Ministar finansija Timoti Gajtner je za Lagardovu i Karstensa rekao da su oboje vrlo kredibilni.
Edvin Truman, bivši zvaničnik tog ministarstva, koji je sada u institutu Piteson, kaže da SAD ne žele antagonizovanje ni sa kim.
Pravi problem za SAD će biti ako Lagardova završi sa 40 odsto glasova, Karstens možda sa 20 odsto, a SAD i Japan se još ne izjasne, kaže Truman. Tada bi SAD odredile ishod, rizikujući da budu kritikovane, piše Vol strit džornal.
Od kada je MMF osnovan, na njegovom čelu je bio Evropljanin, dok su Amerikanci vodili Svjetsku banku. Po tradiciji, drugi čovjek Fonda je bio Amerikanac, koji je bio blizak ministarstvu finansija, što je pomagalo američkim odgovorima na međunarodne finansijske krize.
SAD su i pre hapšenja, a zatim i ostavke Dominika Štros-Kana, u maju, razmišljale da mjesto zamjenika izvršnog direktora Džona Lipskog, od avgusta postave Dejvida Liptona, pomoćnika u Bjeloj kući za međunarodne ekonomske odnose.
Američki zvaničnici će vjerovatno izbjegavati da kažu kog kandidata bi više voljeli na čelu MMF-a, čak i privatno, barem dok se ne završi period nominacija, 10. juna.
Poslije tog datuma, bord izvršnih direktora MMF-a sačiniće listu od tri kandidata, ili javno objaviti ako ih bude samo tri, a zatim sa njima obaviti razgovore.
Glasanje za izbor novog šefa MMF-a biće obavljeno do 30. juna, u bordu tradicionalnim metodom konsenzusa, kojim se izbjegava formalno glasanje.
Taj test će pokazati da li Lagardova ima podršku zemalja u usponu, piše Vol strit žurnal. Beta
SAD ne bi nikom da se zamjere prilikom izbora šefa MMF-a
